Руски астрономи пронашли грешку у раду најпрецизнијег телескопа

Опис и узроци грешке космичког телескопа GAIA објављени су у часопису Astrophysical Journal.

„Претпоставили смо да џетови које емитују црне рупе могу изазвати системску грешку у мерењу координата активног језгра галаксија на телескопу GAIA. И та претпоставка се показала као тачна. Испоставило се да код објеката са великим џетовима овај телескоп увек мери већу удаљеност извора у правцу снопа него радио-телескоп“, каже Јуриј Коваљов, шеф лабораторија у МФТИ и ФИАН.

Практично свака галаксија у центру има супермасивну црну рупу. За разлику од црних рупа које настају услед колапса звезде, маса ових црних рупа је неколико милиона пута већа од масе Сунца. Оне периодично апсорбују звезде, друга небеска тела и гас, и избацују део апсорбоване материје у виду џетова, тј. снопова загрејане плазме који се крећу брзином блиском брзини светлости.

Пре пет година је у свемир лансирана сонда GAIA која „посматра“ око милијарду звезда Млечног пута, као и стотине хиљада далеких галаксија које у центру имају активне црне рупе. Галаксије саме по себи нису биле циљ лансирања овог телескопа, али се испоставило да помоћу њега научници могу одредити њихове тачне координате.

Лансирање сонде GAIA, децембар 2013.

Global Look Press

У тим мерењима је, како су открили Коваљов и његове колеге, добијен неочекиван резултат. Испоставило се да се положај супермасивних црних рупа израчунат помоћу радио-телескопа понекад не подудара са оним што „види“ GAIA.

Научници су израчунали да је 6-7% квазара које посматра европска сонда имало такву „немогућу“ аномалију. Касније су руски научници и њихове колеге из иностранства дошли до закључка да је ова необична појава везана за правац и дужину џета црне рупе.

Како се наводи у саопштењу информативне службе МФТИ, ово откриће је приморало астрофизичаре да провере постоје ли заиста грешке, постоји ли могућност да се оне исправе и да се уочи разлика између таквог „клизања координата“ и осталих грешака, изазваних непрецизним мерењима или другим случајним факторима.

У ту сврху су научници одабрали око четири хиљаде квазара у новој верзији каталога GAIA и упоредили снимке добијене помоћу „разнобојних“ филтера са подацима које су током протеклих година забележили радио-телескопи. Тако се дошло до сазнања у којој мери је положај галаксије зависио од својстава џета и других извора светлости.

Анализа је потврдила да је већи део аномалија у координатама везан за снопове које емитују црне рупе. То је посебно било карактеристично за галаксије са дугачким џетовима и малим акреционим диском, тј. својеврсним „ореолом“ од материје око црне рупе.

Све је то омогућило научницима да коригују координате објеката у каталогу GAIA ослањајући се на мерења радио-телескопа. Сада ће им прецизирани подаци помоћи да схвате структуру околине црних рупа и узрок настанка џетова.

„Комбиновани резултати оптичких и радиоталасних посматрања ће помоћи да се у будућности врло прецизно (са детаљима мањим од једног парсека) опише структура централног система дискова које формирају џетови у квазарима. Таква слика се не може добити само помоћу оптичких телескопа. А ми ћемо је добити!“, закључио је Александар Плавин, научни сарадник МФТИ и асистент ФИАН.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!