Шведски експерти: „Patriot“ може да обара балистичке ракете али је "папрено" скуп и непоуздан

Слободан Ђукић
Швеђани су решили да своје поверење укажу америчком ПВО систему „Patriot“, који би требао да ову земљу заштити од хипотетичког ракетног удара који би дошао из Русије. Да ли се овај систем може ухватити у коштац са „Искандером“, с обзиром да су по мишљењу шведских експерата његове најважније карактеристике намерно умањене

Руски интернет портал РГ  је објавио превод текста који носи наслов „Искандер је далеко више од обичне балистичке ракете“, а који је објављен у шведском магазину „Svenska Dagbladet“.

Према мишљењу аутора овог текста Робина Хегблума, о овом оружју се доста често пише, чак много више него када су у питању остали типови руског наоружања. Ово је последица новинарске радозналости, која је свесна да техничко-тактичке карактеристике „Искандера“ нису до краја обелодањене. Једно је сигурно. Одбрана од ракетних система „Искандер“ је изузетно тежак задатак. Овај комплекс представља сам врх руске ракетне технологије када су у питању ударни балистички системи.

Према речима шведског аналитичра, ради се о изузетно брзој ракети која лети и до 3000 метара у секунди (око 10,000 км/час). „Да би сте се супротставили ракети која лети овом брзином, морате да имате изузетно развијен ПВО систем који је распоређен у близини потенцијалне мете. Ракетни систем „Patriot“ има способност да обори ову ракету али је његова ефикасност веома дискутабилна“- напомиње аутор.

У складу са званичним информацијама квазибалистичка ракета „Искандер“ може да понесе бојеву главу тежине и до 700 кг, док је њен максимални домет до 500 км.

Међутим, Швеђани сумњају у званичне податке које су дали руски произвођачи. Конкретно, професор Стефан Форс сматра да поред класичне разорне бојеве главе ова ракета може да понесе и тешку пробојно-рушећу бојеву главу, која је практично дупло тежа од њене прокламоване максималне носивости (тежина и до 1,300кг). Уз то, аутор текста наглашава да и са стандардном разорном бојевом главом тежине 700кг, „Искандер“ може нанети огромну штету узимајући у обзир његову високу прецизност.

Аутор је поставио питање, како се заштити од ових ракетних колоса,  уколико они на свој нишан узму циљеве од стратешке важности?

Шведска је бацила око на амерички ракетни систем „Patriot“, којег намерава да набави. Швеђани сматрају да је овај систем ефикасан против аеродинамичких објеката на даљинама до 100км, као и против балистичких циљева, само што је у том случају ефикасни домет знатно мањи. Међутим,  цена система „Patriot“ је прилично висока и Шведску цео посао може коштати и до 30 млрд круна. На пример, у Финској су управо из овог разлога одустали од набавке ових система. Они су признали да се овај систем не исплати набављати, јер нема шта да тражи уколико би дошло до организованог напада балистичким ракетама које би биле лансиране из „Искандера“.

У тексту се говори, да у овом моменту руска армија поседује 10-12 ракетних бригада које су опремљене ракетним системима „Искандер“. У свакој од тих бригада се налази 12 самоходних лансирних јединица које су наоружане са по две балистичке ракете. Теоретски, руска армија може да концентрише стравичан балистички удар у којем би истворемено било лансирано 288 ракета „Искандер“. Наравно ово би у пракси било тешко изводљиво, али је аутор овај податак навео као могућност. И стотињак ракета "Искандер" би било довољно па да се земља попут Финске суочи са великим проблемом, додаје Хегблум.

Него није све по финску армију тако фаталистички негативно. Она у свом арсеналу поседује крстареће ракете AGM-158 JASSM које могу да неутралишу лансирне јединице „Искандер-М“, пре него што се са њих отвори ватра. Међутим, овде највећи проблем представља чињеница да се ради о мобилном систему, који веома брзо може да напусти своју локацију што значајно усложњава његово гађање.

Русија није исцрпела све могућности високопрецизног ракетног удара, јер се не ослања искључиво на системе „Искандер-М". Робин Хегблум напомиње да Руси у свом наоружању имају и верзију „Искандер-К“ која може да лансира крстареће ракете „Калибр“. Ово представља још један вид озбиљне опасности.

Аутор је уверен да би крстареће ракете „Калибр“ такође могле да створе велике проблеме скандинавским земљама, које би по својим размерама били ништа мањи у односу на напад са квазибалистичким ракетама „Искандер“. На крају крајева, ове земље се налазе у домету борбених ефектива наоружаним овим ракетама, а који су распоређени у Балтичкој и Северној флоти руске армије.

На крају је шведски војни експерт оставио читаоце пред дилемом:који је систем ПВО ефикаснији, шведски или фински?

У првом случају (мисли се на Швеђане) фокус је усмерен на набавку америчког система „Patriot“ који имају способност да обарају балистичке циљеве, али је проблем његова цена која може да оптерети буџете богатијих држава, каква је сигурно Шведска. Што се тиче Финаца, они своју ПВО конципирају за одбрану од класичних ваздушних циљева, какви су авиони и хеликоптери, укључујући ту и подзвучне крстареће ракете. Њихова ПВО се ослања на ешалонирану одбрану, са већим бројем ватрених средстава кратког и средњег домета.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“