Руски и јапански научници успели да „пробуде” ћелије мамута

Мамутица Јука у Москви

Мамутица Јука у Москви

Сергеј Михејев / Росијска газета

Тим руских и јапанских научника успео је да пробуди ћелије женке мамута по имену Јука, која је живела у Јакутији пре 28 хиљада година.

Научници су из ћелија мамутице извукли генетске информације и пресадили најочуванија једра у јајне ћелије мишева, објавио је BBC, позивајући се на истраживање у часопису Nature.

У неким ћелијама забележени су показатељи биолошке активности која претходи њиховом размножавању путем деобе. И мада процес није достигао ступањ деобе ћелија, научници су задовољни постигнутим резултатима.

„То показује да, иако је прошло толико векова, ћелије и даље могу да показују активност и да је, барем делимично, репродукују”, изјавио је један од истраживача Кеј Мијамото.

Према његовим речима, научници који су раније анализирали ДНК фосила нису размишљали о томе да ли се функционални материјал ћелија може искористити. Мијамото је истакао да у скорије време не можемо очекивати велики напредак у оживљавању мамута, али да је ово први корак ка клонирању древне животиње.

Он је додао да савремена метода пресађивања једра не омогућава да се мамут данас клонира. Међутим, истраживач сматра да експеримент сасвим сигурно треба поновити, ако се пронађу једра која су најбоље очувана.

Мамутица Јука пронађена је 2010. године на обали Лаптевског мора у Јакутији. У почетку се претпостављало да је старост фосила око 40 хиљада година, али је касније она коригована на око 28 хиљада година. Остаци мамута су одлично очувани због вечитог леда. На телу животиње пронађени су засеци начињени човековом руком и трагови повреда од дивљих животиња. Наводи се да млада мамутица није умрла природном смрћу.

Прочитајте такође! Сибирски мајстор минијатурну фигуру мамута поставио на пресек длаке ове животиње

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“