Развој авиона Јак-141 у СССР-у почео је још седамдесетих година, први лет је изведен 1987, али руска војна авијација га никада није користила.
Ken Videan (GFDL 1.2)
СССР је намеравао да надмаши дизајн, капацитет, брзину и перфомансе лета британског борбеног авиона Харијер који је учествовао у Фолкландском рату 1982. Велике носаче авиона Совјетски Савез нији имао и тежио је да развије млазни авион који може да узлеће са кратких писта, као што су хелиодроми или платформе на противподморничким крстарицама пројекта 1123 попут „Москве“, „Лењинграда“ и „Кијева“.
Јак-141 је по карактеристикама надмашио своје претходнике (Јак-36 и Јак-38), али и стране авионе („Си Харијер“, Dassault Mirage IIIV) и највероватније је био на путу да постане најбољи морнарички авион.
Виталиј В. Кузмин
Међутим, судбина му није била наклоњена. Бројни инциденти приликом узлетања, распад СССР-а и каснији финансијски проблеми учинили су да се прекине развој овог авиона. Направљена су четири прототипа, али до серијске производње никада није дошло.
Lockheed Martin и конструкторски биро „Јаковљев“ потписали су 1991. године споразум о сарадњи, па је америчка компанија тако дошла до важних података о авиону Јак-141 за који су биле потребне године и године рада и применила их у развоју свог модела F-35B.