Војне операције Другог светског рата су показале да артиљерија није више толико значајна. Већи домет и снагу имала је авијација која се бурно развијала тих година. Једина слаба тачка ове врсте наоружања била је чињеница да авионом неко мора да управља. Зато су суперсиле почеле да развијају вођене ракете.
Конструкторски биро „Лавочкин“ је 1954. године започео рад на суперсоничној крстарећој ракети која је летела брзином од 3 маха.
Међутим, већ 1957. године искрсло је питање треба ли наставити развој Ла-350, јер је успешнија била совјетска интерконтинентална балистичка ракета Р-7 конструисана у ракетно-космичком бироу ОКБ-1 којим је руководио Сергеј Корољов. „Бурја“ је за разлику од Р-7 била лак плен за постојећа средства ПВО. Рад на пројекту је коначно заустављен 1960. године, али „Бурја“ је постала нека врста претходника совјетског свемирског шатла „Буран“.