Својевремено је овај модел био класификован као мултифункционални фронтовски ловац. Микојанов конструкторски биро му је дао такве могућности као што су изузетне маневарске способности, крстарећи лет брзином већом од звука, отежано радарско и термовизијско детектовање, мали простор за полетање и кратак залет на писти, примена најмодернијих достигнућа компјутерске технике у радарској опреми, нови системи управљања и још много тога.
Новој летелици се судбина није баш осмехнула. „Микојан” је затим прошао кроз доба тоталног финансијског дефицита 1990-их и на крају је претворен у Московску авијацијску производну корпорацију „МиГ”, уз касније спајање са Конструкторским бироом „Сухој”, тако да се вишенаменски фронтовски ловац са ознаком МиГ 1.44 подигао у ваздух само једном – 29. фебруара 2000. године.
МиГ 1.44 МФИ је својевремено припреман као ривал америчком ловцу Lockheed/Boeing F-22 Raptor, али време је изгубљено и уступио је место новом пројекту, авиону Т-50, чија је производња почела 2002. Једини примерак МиГ-а 1.44 који може да лети стајао је под отвореним небом у Институту за аеро-наутику „Громов“ у Жуковском, да би 2013. године био конзервиран.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
