Први авион совјетске комерцијалне путничке авијације и један од првих великих путничких авиона на свету, Ту-104, требало је да буде понос и дика Совјетског Савеза. Али, то ипак није постао.
Напротив, Ту-104 се прославио као најопаснији совјетски путнички авион у историји. Од 201 произведеног примерка, 37 њих је претрпело авионске несреће, што је готово петина. У овим несрећама страдало је 1137 људи.
Као и многи други путнички авиони конструисани у Совјетском Савезу 50-их година, Ту-104 је био заснован на војном моделу авиона, у овом случају за основу је послужио стратешки бомбардер Ту-16.
Никита Хрушчов је био поносан на нову летелицу. За време посете Лондону 1956. године наложио је да у британску престоницу крену три Ту-104, што је шокирало Европљане и показало да је Совјетски Савез постигао велики напредак у производњи путничких авиона.
Хрушчов је планирао да и лично отпутује у Лондон авионом Ту-104, али је његова безбедносна служба била забринута, јер авион још није прошао детаљна тестирања. Убедили су га да одустане од овог плана.
Касније коришћење Ту-104 показало је да авион има значајне недостатке. Током лета Ту-104 је био непоуздан и слабо контролисан. Често је имао муке са такозваним „холандским окретањем”, што је комбинација окретања око вертикалне и хоризонталне осе. Ту-104 је такође био осетљив на гашење мотора при малим брзинама. Осим тога, квалитет електронике није му био на задовољавајућем нивоу.
Пилоти су се доста жалили на карактеристике овог авиона. Његови конструктори у бироу „Топољев”, међутим, одбијали су да прихвате чињеницу да нешто није у реду и оптуживали су пилоте за непрофесионалност.
Ситуација се променила након што се 1958. године Ту-104 срушио приликом лета од Пекинга до Москве. Авион је налетео на снажну узлазну струју ваздуха, а затим почео незаустављиво да пропада. Све време док је авион падао, капетан Харолд Кузњецов је контроли лета мирно пријављивао све активности посаде и све што се дешавало.
Његова непроцењива запажања допринела су да се исправе многе техничке грешке на авиону. Међутим, број несрећа је и даље био висок.
Неколико авиона Ту-104 предато је научним лабораторијама и коришћено за тренинге космонаута, међу којима су били и Јуриј Гагарин и први човек који је боравио у отвореном свемиру Алексеј Леонов.
Мада је совјетско руководство покушало да задржи у тајности све информације о несрећама, Ту-104 је избио на лош глас. 60-их година појавила се популарна песма са ироничним рефреном „Ту-104 је најбољи авион”. Речи песме кажу да је Ту-104 најбржи авион, који ће вас одвести у гроб за два минута.
Производња Ту-104 обустављена је 1960. године, само пет година после њеног почетка. Сменила га је нова генерација путничких авиона.
Совјетско руководство, међутим, није видело разлога да овај опасан авион избаци из употребе, па је Ту-104 летео још 19 година, претрпевши још несрећа и инцидената. Тек 1979. године, после још једне велике несреће, забрањена је употреба овог авиона у цивилном ваздухопловству.
У Совјетском Савезу било је уобичајено да војска настави са коришћењем авиона још дуго након што он напусти цивилни сектор. Са Ту-104 то, ипак, није био случај.
1981. године Ту-104 се срушио у Лењинградској области. Погинуло је читаво руководство совјетске Тихоокеанске флоте, укључујући 16 адмирала. Авион је одмах избачен из војне употребе.
Па ипак, увођење опасног Ту-104 имало је неке позитивне последице. Почетак путничке авијације у Совјетском Савезу захтевао је виши ниво аеродромске инфраструктуре и удобности лета. Аеродроми су значајно унапређени и повећани, а по први пут путници су добили удобна седишта и топле оброке уз освежавајуће пиће током лета.
Ту-104 је био далеко од идеалног, али као први авион цивилне путничке авијације у СССР-у, био је основа за развој нових генерација путничких авиона, као што је знатно успешнији Ту-154.