Заборављена технологија: Ил-20, совјетски „грбавац“ који је видео боље од свих

MecaWOT Replays/youtube.com
Иљушин Ил-20 је био невероватни совјетски прототип тешког ловца-бомбардера који је требао да замени Ил-10. Био је у стању да уништава циљеве на тлу без пикирања.

Иљушин Ил-20 (не треба га бркати са постојећим извиђачким авионом истог назива) је представљао серију иновативних концепата, укључујући пилотску кабину монтирану одмах изнад мотора и иза пропелера због боље видљивости, јер пилоти постојећих у то време авиона и нису могли да виде скоро ништа на близини до 100 метара. Очекивало се такође да ће ова кабина омогућити пилоту да боље види земљу приликом бомбардовања, али пројектанти у томе нису успели. Ил-20 можда није морао да пикира као остали авиони, али је свеједно бомбардовао наслепо.  

На крилима је имао аутоматскe топовe који су пре полетања могли да се подесе тако да гађају циљеве на земљи док авион остаје у хоризонталном лету. 

Могао је да понесе 1190 кг бомби, а у средњем делу крила су се налазила четири одељка за мале бомбе. У крилним носачима је могао да понесе две бомбе од 500 кг, а могао је да лансира и четири ракете РС-132. 

Имао је оклоп дебљине од 6 до 15 мм. 

Међутим, Ил-20 је био спорији од Ил-10, и приликом тестирања 1948-49 показало се да је његов мотор М-47 проблематичан. 

Повећани интерес за развој млазних мотора је био још један разлог зашто је совјетска војна команда одустала од производње овог авиона. Пробни пилоти су му због изгледа дали надимак „грбавац".

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“