Наруџба је на први поглед изгледала веома сложено, али и занимљиво. Развојним инжењерима компаније ЦНИИТОЧМАШ била је неопходна помоћ астронаута приликом реализације овог пројекта. Они су се током његовог развоја више пута сусрели са астронаутима, где су заједно са њима тражили идеалне техничко-тактичке карактеристике које је требало да задовољи ово оружје- преноси руски интернет портал РИА Новости.
Израдом самог пиштоља су се бавили инжењери из Туле, док је муницију развијала компанија ЦНИИТОЧМАШ почетком 80-их година прошлог века. Пиштољ се производио у варијанти стрељачког оружја са три пиштољске цеви (две глатке цеви у кал.12,5мм и једна олучена цев у кал. 5,45мм). Специјално дизајнирано оружје је користило три типа муниције: класичну муницију са зрном, са сачмом и сигналну.
Сама конструкција оружја је подразумевала и израду компактног кундака ради његове стабилизације приликом отварања ватре, са тим да је кундак имао двојаку функцију. Могао је да послужи и као оштра мачета приликом пробијања кроз непроходан терен, за израду импровизованих бивака у шуми, са свим својим елементима итд.
ТП-82
АО "ЦНИИТОЧМАШ"Метак у кал. 5,45×40-мм мод. СН-П је имао зрно увећаног зауставног дејства са челичним језгром и биметалном кошуљицом са цилиндричном рупом на његовом врху, што је све заједно повећавало његове укупне експанзивне карактеристике. Ефективни домет приликом дејства са овим метком је износио 200 метара. Што се тиче муниције у кал. 12,5х70-мм мод. СН-Д у питању је био метак са сачмом, док је мод. СН-С у истом калибру био класични сигнални метак. Овај последњи је приликом опаљења могао да оде и до 150 метара у висину, приликом чега је емитовао изузетно јарку светлост у трајању од 8-11 секунди. Он је имао такве карактеристике да се јасно могао видети у кругу пречника 9 километара. Борбени комплет се састојао од 11 метака СН-П и по 10 патрона (укупно 20) СН-Д+СН-С.
Идеју за овај пројекат је дао чувени совјетски (и светски) космонаут са орденом Хероја Совјетског Савеза Алексеј Леонов. Наиме, за време извођења мисије на космичком броду „Восход-2“ он се заједно са колегом Павелом Бељајевим приземљио на веома негостољубивом терену, где људска нога никада није крочила, негде у дубину руских тајги која је стотинама километара удаљена од најближе људске цивилизације. У том моменту совјетски косманаути су од личног наоружања имали само класичне пиштоље ПМ Макаров, и ништа више.
Данас је хаваријски комплет који се налази у „Сојузу“ неупоредиво садржајнији. Ту се налази радио-станица и мини апотека, непромочиве шибице, прибор за шивење, компактан чамац за надувавање, опрема за риболов, батерија, пиштаљке, мачете, шест литара воде и шест комплета хране, компактно сложен комплет комбинезона (термозаштитни комбинезон за сваког члана посаде, а такође и хидрокомбинезони „Форель“).
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
