Зашто зоне отуђења на руском Уралу привлаче стране урбанисте? (ФОТОГРАФИЈЕ)

Млади истраживачи из 16 земаља проучили су низ индустријских зона Чељабинске области, а међу њима и фабрику магнезита у Сатки, „ванземаљске“ копове у Карабашу и огроман стакленик у Чурилову. После путовања су направили серију документарних филмова и испричали за портал Russia Beyond шта их је највише импресионирало на Уралу.

Карабаш

Тимур Золотојев/Институт „Стрелка“

Игор Сладољев (30 година) из Хрватске испричао је да су се они оријентисали на поједине „моћне и необичне објекте“ као што је коп и фабрика магнезита у Сатки, и фабрике у Мијасу и Чељабинску, али је најјачи утисак на овом путовању оставио рудник бакра у Карабашу. „Његов систем транспорта помоћу сајли протеже се дуж целог овог простора као ски-стаза. Могло би се помислити да су то успињаче, само кад снег не би био жућкаст попут сенфа“.

Карабаш

Тимур Золотојев/Институт „Стрелка“

„Сваки пут када смо се зауставили крај пута осећали смо предео или град далеко снажније и непосредније него што је могуће приказати на филму“, каже Игор. „Једна од таквих станица била је бензинска пумпа на граници између Европе и Азије близу града Златоуста и његовог чувеног обелиска са натписом Европа-Азија“.

„Магнезит“ Сатка.

Тимур Золотојев/Институт „Стрелка“

Индонезијски архитекта Нашин Махтани (27) импресиониран је разноликошћу уралских пејзажа. „Било би много добро када бисмо више времена провели у рудницима и разговарали са људима који живе унаоколо. Тако бисмо боље схватили како се тај предео мењао са временом, и што је посебно важно, како су те промене доживели људи који су свакодневно били њихови непосредни сведоци“, каже он.

„Магнезит“ Сатка.

Максим Тарасов/Институт „Стрелка“

Софија Пиа Беленки (29), урбаниста из Америке, каже да је била упозната са руским појмом „моноград“ (град који опстаје захваљујући једном великом предузећу), будући да је одрасла у градићу где је доминирала производња сира. По њеним речима, многи градови које су они посетили на свом путовању могу се третирати као моноградови јер у њима доминира једна привредна грана. Софија каже да њу то у неком смислу подсећа на велике америчке кампове, као што је камп компаније Гугл. „Технички гледано, то нису градови, али камп пружа радницима стамбени простор, обезбеђује им школске установе, теретане и ресторане. У неком смислу многи технолошки кампови су као нови градови једне компаније која подржава своје раднике и подстиче их на максимално ангажовање и максималну продуктивност“, каже она.

Карабаш

Тимур Золотојев/Институт „Стрелка“

Џиновски стакленик „Чурилово“ посебно се допао грчком архитекти и географу Георгу Пампатајакису (27). „Посетили смо ову ‘фабрику поврћа‘ два пута у истом дану: једном ујутро и једном касно увече“, објашњава он. „Ујутро су нас водили кроз различите секторе, али ноћна посета је била фантастична – видели смо неколико хиљада сијалица које су осветљавале небо изнад нас и околину овог агроиндустријског комплекса“.

Висина 239.

Тимур Золотојев/Институт „Стрелка“

Софија се слаже са својим колегом: „Ноћу се светлост из стакленика ширила небом као некакво ‘хемијско свитање‘ чији интензитет опада ка периферији. Пустили смо наше дронове да полете у тај јарко осветљени хоризонт. Рекоше нам да је подручје око стакленика толико добро осветљено да људи у суседним зградама не пале светло у становима“.

Висина 239.

Тимур Золотојев/Институт „Стрелка“

На путовању су истраживачи упознали две стране Уралског региона: једно су фабрике и рудници, а друго су резервати природе и прелепи пејзажи. Наби Агзамов (29), пејзажни архитекта из Узбекистана, каже да је за њега најупечатљивији био контраст између најзагађенијег града Карабаша и језера Тургојак које је једно од најчистијих у Русији. Језеро покривено снегом толико га је импресионирало да је он пожелео да поново посети ово место.

Висина 239.

Тимур Золотојев/Институт „Стрелка“

Студенти кажу да су захваљујући посети ових зона боље схватили колико смо ми људи одвојени од оваквих предела. „Ми смо стајали иза стаклених прозора, на пешачким мостовима и гледали како се испод нас секу цеви, а искре падају далеко од наших белих мантила и шлемова“, сећа се Софија. „Ту машине формирају пејзаж, а људи лежерно прате на монитору тај процес из удобне командне собе“.

Висина 239.

Максим Тарасов/Институт „Стрелка“

Млади истраживачи су изразили жељу да наставе студије у Русији. Поред других великих градова као што су Перм, Иркутск и Владивосток, многи од њих маштају о томе да посете руски север и Камчатку, и да недељу дана проведу у вагону Транссибирске железнице.

Ова студентска екскурзија је постала део Новог нормалног постдипломског програма на Институту за медије, архитектуру и дизајн „Стрелка“ који проучава „зоне отуђења“. Студенти су током путовања снимили серију експерименталних краткометражних филмова на ову тему.

Посебно се захваљујемо руском Институту за медије, архитектуру и дизајн „Стрелка“ за помоћ у припреми овог материјала.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!