Познат и под именом МиГ-13 припада групи првих ловачких авиона са примењеним млазним мотором. Такви авиони су почели серијски да се производе крајем Другог светског рата, а први су били немачки Ме 262, Ме 263 и британски Глостер метеор. Међутим, њихов борбени утицај током завршних операција Другог светског рата је био мали и ограничен.
И-250 је могао да развије брзину од најмање 825 км на сат али не и да лети дуго на тој брзини. Без млазног мотора његова брзина је износила 677 км на сат. Био је опремљен са три 20 мм топа Березин Б-20.
Млазни мотори у принципу имају спорији прираст потиска од прираста вучне силе код елисно клипног мотора, а у почетку њихове примене то је било још израженије. Зато се у раној фази млазних мотора користио мешовити погон: са напред уграђеним клипним мотором и елисом, и назад уграђеним млазним мотором.
Први прототип који је полетео 3. јула 1945. срушио се два дана касије. Грешка у дизајну репа коштала је пилота живота.
Од И-250 се убрзо одустало, а већ наредни совјетски авиони из прве генерације доказали су се у Корејском рату. Најистакнутији руски ловац био је МиГ-15.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу