Заборављена технологија: И-250, први совјетски млазни ловац прве генерације

Снимак екрана/YouTube

Познат и под именом МиГ-13 припада групи првих ловачких авиона са примењеним млазним мотором. Такви авиони су почели серијски да се производе крајем Другог светског рата, а први су били немачки Ме 262, Ме 263 и британски Глостер метеор. Међутим, њихов борбени утицај током завршних операција Другог светског рата је био мали и ограничен.  

И-250 је могао да развије брзину од најмање 825 км на сат али не и да лети дуго на тој брзини. Без млазног мотора његова брзина је износила 677 км на сат. Био је опремљен са три 20 мм топа Березин Б-20.

Млазни мотори у принципу имају спорији прираст потиска од прираста вучне силе код елисно клипног мотора, а у почетку њихове примене то је било још израженије. Зато се у раној фази млазних мотора користио мешовити погон: са напред уграђеним клипним мотором и елисом, и назад уграђеним млазним мотором. 

Први прототип који је полетео 3. јула 1945. срушио се два дана касије. Грешка у дизајну репа коштала је пилота живота.  

Од И-250 се убрзо одустало, а већ наредни совјетски авиони из прве генерације доказали су се у Корејском рату. Најистакнутији руски ловац био је МиГ-15. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“