Пет најбољих авиона конструкторског бироа „Јаковљев“

Марина Лисцева/TASS
У једном од главних конструкторских бироа Русије настало је преко 200 модела авиона: од ловаца који су одиграли значајну улогу у Другом светском рату до тренутно најбољег на свету школског авиона.

Јак-3

Јак-3 је био један од најбољих борбених авиона током Другог светског рата. Био је лак, добро наоружан и брз – ноћна мора за немачке ловце Месершмит Bf-109 и FW-190. Јак-3 је обављао мисије у најопаснијим зонама и испуњавао најтеже задатке.

16. јула 1944. осамнаест ловаца Јак-3 су одмерила снаге са двадесет и четири немачка ловца Messerschmitt и Focke-Wulf. Совјетски пилоти су оборили 15 летелица непријатеља и изгубили само један свој авион.

Позната француска војна ескадрила „Нормандија-Неман“ која се борила на страни Совјетског Савеза на Источном фронту давала је предност управо овим авионима, а после рата Французи су се вратили кући са 37 летелица Јак-3, добијених на поклон од СССР-а. 

Јак-9 

Појава авиона Јак-9 1942. године означио је крај доминацији немачке авијације у рату. У годинама Другог светског рата је произведено 16.769 ових авиона, а пред крај рата Јак-9 је био први совјетски авион који је оборио немачког ловца Messerschmitt Ме-262.

Јак-9 је био идеалан за стварање различитих модификација: од ловца-бомбардера до извиђачког, путничког или школског авиона. Само током рата настале су 22 модификације, а 15 од њих је ушло у производњу.

Авион је био популаран и код савезника. На пример, одређено време овом летелицом је управљао лично Џејмс Ерик Сторар, командант 234 британске ескадриле.  

Јак-40

Конструисан крајем шездесетих година, Јак-40 је постао први турбомлазни путнички авион не само Совјетског савеза, него и први у свету. 

Авион је био веома поуздан, у стању да полети чак и ако откаже један од његова три мотора, а већ у ваздуху наставио би лет и са једним исправним мотором. 

Није имао секцију за пртљаг, па је тако сав пртљаг држан у специјалној преткомори и предаван приликом слетања.

Већину инцидената са овим авионом изазвао је људски фактор, а неколико летелица Јак-40 оборено је у зонама војног конфликта у Анголи и Либији. 

Јак-141

Познаваоци војних авиона са вертикалним полетањем и слетањем, који су се први пут појавили шездесетих година, слажу се да два ловца, совјетски Јак-141 и амерички F-35B имају много тога заједничког. F-35B је представљен јавности 12 година после авиона Јак-141. Да ли се онда може рећи да је амерички ловац са ВПС копија совјетског ваздухоплова? 

Развој авиона Јак-141 у СССР-у почео је још седамдесетих година. СССР није имао велике носаче авиона попут САД, па је тежио да развије млазни авион који може да узлеће са кратких писта, као што су хелиодроми или платформе на противподморничким крстарицама.

Јак-141 је по карактеристикама надмашио своје претходнике (Јак-36 и Јак-38), али и иностране авионе („Си Харијер“, Dassault Mirage IIIV) и највероватније је био на путу да постане најбољи морнарички авион са вертикалним полетањем и слетањем.

Међутим, судбина му није била наклоњена. Бројни инциденти приликом узлетања, распад СССР-а и каснији финансијски проблеми учинили су да се пројекат развоја овог авиона прекине. 

Јак-130

Јак-130, школско-борбени авион-двосед нове генерације, са реактивним погоном, ефикасно омогућује школовање и бојеву обуку летачког састава Ратног ваздухопловства Русије и тражен је на светском тржишту оваквих авиона.

Јак-130

„Стручњаци су се потрудили и направили авион као 'школску клупу'. Он је у ваздуху веома лак и опрашта многе грешке пилота. То није оно што је некад било, када смо ми били питомци. Не дај боже да си тада изгубио брзину – одмах улазиш у ковит из кога је јако тешко извући авион“, говорио је генерал-потпуковник Виктор Бондарев.

Потпуно је другачија ситуација са авионом Јак-130. Њега је, напротив, врло тешко увести у ковит. Ако се чак из неког разлога то и деси, довољно је само пустити кормила и нови школско-тренажни авион ће самостално изаћи из ковита и наставити безбедно пилотирање.

Јак-130 је први руски авион дизајниран и произведен од нуле после колапса Совјетског Савеза 1991.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“