Како преноси агенција РИА „Новости“, научници су из добијеног биогорива издвојили бензинску фракцију (биобензин), помешали је са обичним бензином и тестирали на двотактном мотору са унутрашњим сагоревањем, у аутомобилу на даљинско управљање.
По речима шефа лабораторије ОИВТ Михаила Власкина, биогориво се и раније добијало од микроскопских алги, али је у том процесу било неопходно претходно осушити биомасу. Сушење влажне биомасе је изискивало додатну потрошњу енергије, тако да је енергетска вредност добијеног горива била приближно једнака енергији утрошеној за производњу тог горива.
„Научници ОИВТ су развили нову технологију за претварање биомасе микроскопских алги у бионафту. Применом те технологије троши се знатно мање енергије него што је потребно за обично сушење влажне биомасе микроалги. Поред тога, нова технологија омогућава истовремену прераду свих сегмената биомасе (липида, беланчевина и угљених хидрата), што резултира већом количином добијене бионафте“, објаснио је Власкин.
У експериментима су коришћене специјално одабране микроалге које расту веома брзо. У фотосинтези се енергија сунчеве светлости и угљен-диоксид претварају у биомасу и кисеоник, а у микроалгама се тај процес одвија ефикасније него у листопадним биљкама, будући да је специфична површина микроалги неколико пута већа, прецизирао је Власкин. С обзиром на ту особину може се рећи да су микроалге један од перспективних извора обновљивог биогорива, сматра руски научник.
По његовим речима, у условима снажног утицаја индустрије на атмосферу биоалге се могу користити за апсорпцију угљен-диоксида који се ослобађа у процесу производње, као и за чишћење отпадних вода. Власкин такође сматра да се од биогорива може правити гориво за моторе, чиме би се смањила потрошња фосилног горива.