Американци и С-300: Какве се све тајне могу исцедити из „украјинског“ система С-300ПТ (АНАЛИЗА)

Бог рата
Изучавање тактике примене, техничке карактеристике и детекција слабих тачака је главна преокупација Американаца који већ деценијама по читавом свету купују наоружање совјетске и руске производње. Почетком маја ове године се појавио сателитски снимак на коме се види ракетни ПВО систем С-300ПТ који је био актуелан још за време бившег СССР-а.

Овај систем је фотографисан на једном од полигона које користи америчка војска, а према тврдњама војних експерата његово порекло је Украјина. О томе како је совјетско наоружање успело да „пређе океан“ опширније у наставку текста.

Фокус на што реалнији тренинг

Противваздхопловни ракетни систем С-300ПТ је усвојен у наоружање совјетске армије још 1979.године. Овај систем је имао задатак да замени старије ракетне системе С-125 и С-75. До средине 90-их година прошлог века направљено је око 2000 ових система, укључујући и њихове модификације. С-300ПТ је имао способност да детектује и уништи аеродинамичне циљеве који су летели брзинама до 1,300 м/сек (4,500 км/ч). Ефективна зона уништења се налазила на даљини до 50 км, преноси портал Бог рата. 

Ови ракетни системи су давно повучени из оперативне употребе руске армије. Уместо С-300ПТ усвојени су савршенији ПВО ракетни системи који се одликују далеко озбиљнијим дометом својих ракета. Према речима бившег заменика команданта војске ПВО руске армије, генерал-мајора Александра Тазехулахова, Американцима није толико важно да знају принципе рада ових система. Њима је далеко важније да проникну у тактику њихове примене.

„Они су више посвећени практичним резултатима, а мање их занима теорија“- рекао је Тезахулахов за интернет портал РИА Новости. У САД се налази велики војни полигон White Sands, на коме се тестира велики број образаца војне технике који се налазе у наоружању потенцијалног непријатеља. Помоћу ове технике, у овом случају конкретно система ПВО, изводе се увежбавања ратне авијације где се покушавају решити две ствари: прво, тражи се најефикаснији начин да се ови системи „збуне“ и савладају и друго, како се и на који начин максимално може неутралисати њихово дејство. Кључна тачка целог процеса је да амерички пилоти изводе тактичке варијанте у реалним условима, са материјализованом техником вероватног противника“.

Према речима руског генерал-мајора сви новији системи ПВО,осим далеко напреднијих техничко-тактичких способности у односу на своје претходнике, функционишу на далеко сложенијем принципима. „Оваква ситуација није карактеристична само за наше моделе савремене технике, него и за америчко наоружање“- напомиње експерт. „На пример, противваздухопловни ракетни систем „Hawk“ може да се модернизује до бесконачности, али ће у својој суштини и даље остати онај стари систем. Истина, код њега ће се унапредити способност заштите од електронског ометања, као и читав низ других параметара. Међутим, што се тиче тактике његове примене, она се битније неће изменити. Управо из овог разлога америчке војне експерте не интересују карактеристике датог система, него начини на који се дотични систем може тактички применити“.

Украјина као главни извозник совјетске технике у САД

Оно што је битно напоменути да се систем С-300ПТ веома мало разликује од најновијих система који се налазе у наоружању ПВО.Дакле, један од најважнијих задатака америчких специјалиста јесте, да се њихови пилоти науче да визуелно идентификују овај комплекс из ваздуха. „Наравно да је могуће тренирати и са макетама овог система“ –напомиње генерал, „али када у вежби имате реалан борбени комплекс, онда де добијају објективне карактеристике тренинга.

Са друге стране, главни уредник часописа „Арсенал Отаџбине“ Виктор Мураховски је оптимистичније расположен. Он је напоменуо да Американци своја искуства извлаче из система који је одавно превазиђен, и који у суштини нема ништа заједничко са модерним руским системима фамилије „300“ и „400“.

„Ништа специјално они неће научити увежбавајући се са системом С-300ПТ. За ефикасно изучавање способности савремених ракетних ПВО система, знатно више информација даје радарско извиђање“- рекао је Мураховски у обраћању новинарима РИА Новости. „Практично сваки дан у близини Калињинградске области али и рејону полуострва Крим, имамо активности извиђачких беспилотних летелица Global Hawk. Американци су уверени да наше ПВО системе увек држимо у стању пуне борбене готовости.“

Америчка извиђачка беспилотна летелица стратегијске намене Global Hawk

Експерт је уверен да су се Американци домогли застарелог совјетског система помоћу украјинских партнера. „Овде нема никакве мистификације. САД су овај систем добили из Украјине“-категоричан је Мураховски. „Он је дошао на исти начин као и сви остали видови наоружања, као што је то случај са системом противелектронске борбе „Кољчуга“. Цео овај процес одлива наоружања у САД је започео још за време мандата Јушенка. И тада је главни циљ Украјине био улазак у НАТО. Управо тада су Украјинци почели да испоручују системе наоружања који су Американцима били интересантни.“- наводи експерт.

САД набавиле авионе Су-27 и балистичке системе „Елбрус“

За време СССР-а Украјина је била једна од најважнијих делова територије која је на себе требала да прими први „удар“ потенцијалног агресора. После распада СССР-а на територији Украјине су остале огромне количине наоружања и војне технике. Нова власт је решила да нагомилано наоружање распрода широм света. Започела је акција продаје наоружања великих размера. У последњој деценији прошлог века Украјина је била један од водећих лидера у свету када је у питању извоз наоружања.

Један од верних купаца совјетске технике су били Американци. Они су набављали практично све, тенкове, авионе и хеликоптере, ракетне системе, системе за противелектронску борбу и системе ПВО.

Испоруке великих контингената наоружања се реализовао без пропратне документације. Међутим, неколико таквих операција није могао да остане без писаног трага. Тако је у периодо од 1993-2014. године Украјина испоручила САД на десетине јединице борбених возила пешадије. Углавном се радило о возилима БМП-2, као и неколико примерака новијег БМП-3, који је у наоружање ушао непосредно пред распад СССР-а. Куповане су и велики контингенти основних борбених тенкова, који су углавном употребљавани као вежбовне мете за проверу ефикасности америчких противтенковских средстава.

Ракетни систем ПВО С-300П

Американцима је пошло за руком да у том периоду набаве и неколико борбених авиона. Тако је Кијев америчкој компанији „Pride Aircraft“ са седиштем у Чикагу, продао два пренамењена авиона Су-27УБ. На интернету постоји и видео-материјал на коме се види прелет ових авиона.Скоро сви ови авиони се налазе у америчкој специјалној ескадрили „Агресора“ која је направљена за што реалистичније увежбавање борбених пилота РВ САД.

Пре 10 година САД су у Украјини набавили пет оперативно-тактичких система класе земља-земља 9К72 „Елбрус“ који су опремљени ракетама Р-17. На исти начин се и горе поменути систем С-300ПТ нашао на америчком војном полигону.

Поред овога, на територији Украјине је после распада СССР-а остало на десетине наменских предузећа где је остала велика количина конструкторске и технолошке документације. Ова документација је такође постала предмет трговине са САД. Напомињемо да је у априлу ове године Украјина изашла из Споразума о узајамном чувању државних тајни у сфери правне заштите интелектуалне својине.Документ је имао правно дејство у оквиру ЗНД и обухватао је одбрамбени сектор. Међутим, експерти сматрају да је комплетна документација која је представља интерес по САД, већ одавно у њиховим рукама, где је потпис са украјинске стране био само пука формалност.

Прочитајте такође! Стигао је „агресор“: У америчкој војној бази се појавио авион F-16C који је „идентичан“ ловцу Су-57

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“