Које оружје је изумео Макаров поред чувеног пиштоља

Михаил Фетисов/Википедија; Виталиј Ањков/Sputnik; Pixabay
Артиљеријска оруђа која су монтирана на све војнотранспортне авионе, као и на прве противтенковске ракете са инфрацрвеним главама за самонавођење, такође је конструисао Макаров.

Главни пиштољ оперативаца у Совјетском Савезу био је пиштољ Макарова. То је најпознатије, али не и једино оружје које је изумео овај чувени конструктор. У Макаровљевом арсеналу има још неколико великих „цеви“ које вреди погледати.

Николај Фјодорович Макаров, совјетски конструктор оружја. Херој социјалистичког рада, добитник Стаљинове награде и Државне награде СССР-а. Почасни грађанин Тулске области.

Артиљерија за авионе

После Другог светског рата у совјетској армији се осећала велика потреба за модернизацијом. Један од њених успешних праваца било је авијацијско оружје јер је оно морало одговарати стандардима који се брзо мењају. Тада су већ почели да се појављују први млазни авиони. За одбрану од њих били су потребни далекометни топови и ракете.

Макаров је приступио пројекту стварања артиљеријског оруђа за авионе после свог тријумфа са пиштољем Макарова, направљеним средином 1950-их. Нови авионски топ је направљен на основу митраљеза који су раније користили транспортни хеликоптери Ми-4, као и први ловци конструкторског бироа „МиГ“.

Топови АМ-23 монтирани на авион Ту-142.

Ново оруђе је добило ознаку АМ-23 (по конструкторима Афанасјеву и Макарову, и по калибру 23 милиметра). Аутоматика овог топа је функционисала по „традиционалном“ совјетском принципу враћања ослобођеног гаса. Артиљеријски топ је могао да испаљује 1.200 пројектила у минуту. У конструкцији овог оруђа први пут је примењен гасни одбојник који је спречавао судар металних делова, повећавао енергију топа АМ-23 и самим тим доприносио дужем радном веку овог оруђа.

Специјално за овај топ су направљени нови пројектили, панцирно-запаљиви и распрскавајуће-парчадни и запаљиви, како би уништавање непријатељских авиона било још ефикасније.

Топ се појавио крајем 1950-их и служио совјетској армији четврт века. Монтиран је као одбрамбено оруђе у репу гломазних војнотранспортних авиона и џиновских бомбардера.

Међу таквима су били бомбардери Ту-16 и Ту-95, противподморнички авиони Ту-142, транспортни Ил-76, итд.

Противтенковска оруђа

Средином 1970-их Макаров је добио задатак да створи нови противтенковски ракетни систем (ПТУР) јер се тадашња „Маљутка“ (име првог совјетског противтенковског ракетног система) није могла мерити са тенковима (ракета „Маљутке“ је летела брзином од два километра у минути, а за то време је непријатељски тенк могао да се помери са положаја и сакрије).

Противтенковски систем 9K111 „Фагот“.

Макаров је заједно са колегама створио противтенковски систем нове генерације који је добио назив „Фагот“. У њему, за разлику од претходног модела, човек није управљао летом ракете – нова ракета је летела према циљу помоћу главе за инфрацрвено навођење, једне од првих таквих у свету.

„Фагот“ је био преносиви систем. Опслуживала су га три војника – двојица су преносила гломазне противтенковске ракете на положај, а трећи је носио оруђе. За постављање „Фагота“ и отварање паљбе било је потребно 30 секунди.

Захваљујући овом систему совјетски војници су добили могућност да брзо и ефикасно ликвидирају непријатељске тенкове и оклопну технику на растојању од 2,5 километара, и да се после тога неприметно повуку са положаја и врате у базу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“