Средином прошлог века (раздобље 1950-1960) САД су улагале велике напоре да направе супербрзе шпијунске авионе, који ће бити у стању да лако уђу у ваздушни простор потенцијалног непријатеља. У том периоду је и рођен концепт нове технологије која смањује радарску видљивост. Резултат ових напора је појава читавог низа летелица које су се одликовале специфичним лето-техничким способностима као што су B-57, U-2, A-12 и SR-71 (познатији као „Црна птица“)- преноси интернет портал Взгљад.
Међутим, још 1954.године је познати ваздухопловни и ракетни конструктор Павел Цибин предложио совјетским властима развој летелице са супериорним летним карактеристикама¹, која се слободно може назвати претходником „Црне птице“.
У ствари радило се о концепту развоја суперсоничне летелице-бомбардера која ће носити нуклеарну бомбу. Перспективна совјетска летелица је тако замишљена, да је могла да изврши девастирајући удар дубоко на непријатељској територији, истворемено не остављајући противнику никакву шансу за њено пресретање- наводи амерички интерет портал.
Иако је пројекат кренуо са својим развојем, он на крају није реализован у пракси. Разлог за одустајање од пројекта није био техничке природе, већ кадровске слабости у пројектним бироима, који нису могли да испрате Цибинову визију.
¹ Цибинов пројекат је носио кодно име ОКБ-256. Његов задатак је био да се направи суперсонични стратегијски бомбардер који је могао да оствари брзину од 3,000 км/ч, плафон лета од 30,000 метара и оперативни долет од 14,000 км.