Основан уочи Другог светског рата (1937) конструкторски биро „Лавочкин“ је развијао модерне борбене авионе, а његово главно остварење био је Ла-7.
Али послератни развој предузећа није био тако одличан. Неки његови авиони су изгубили битку од ривала, док други нису отишли даље од цртежа на папиру. Шездесетих година биро „Лавочкин“ је почео да ради на свемирским летелицама, а то је његова главна делатност и данас.
Ла-5ФН
Сергеј Мамонтов/Sputnik
Ла-5 је хваљен због одличних маневарских способности, али имао је и минусе. На брзини мањој од 210 km/h могао је лако да упадне у ваздушни вртлог и, како је писао пилот и књижевник Анатолиј Маркуша, „пилоти су патили од афричке врућине у кабини“ (Николај Јакубович. Непознати Лавочкин. Москва, 2012).
Управо на овом авиону један од најбољих совјетских асова Другог светског рата Иван Кожедуб је оборио 62 немачка авиона. 6. јула 1943, током борбе за Курск, оборио је и немачког Јункера 87.
Ако је први Ла-5 био технички инфериоран у погледу на летелице Месершмит Bf 109 и Focke-Wulf Fw 190, каснија верзија Ла-5ФН је бацила на колена немачке ривале, посебно на великим висинама. „Кад је месер желео да побегне од нас у висине, лако смо га хватали. Што се више пењао, лакше је било ухватити га. Фокер је био тежи од месера, па смо га хватали још брже“, присећао се пилот Дмитриј Алексејев.
Немци ипак нису седели скрштених руку и ускоро су Совјети морали да понуде нешто поузданије. Тако се појавио легендарни Ла-7.
Ла-7
Дмитриј Коробејников/Sputnik
Септембра 1944. најбољи совјетски ловац Другог светског рата Ла-7 полетео је да ослобађа Ригу. За месец дана ваздушних окршаја пилоти Ла-7 су оборили 55 непријатељских авиона и изгубили само 4 летелице.
Ла-7 се на први поглед није разликовао од Ла-5ФН, али био је бржи, лакше развијао брзину и летео више. Ла-7 је био бољи од свих немачких авиона у то време.
Немци су слали против совјетских ловаца само најискуснију ескадрилу Зелено срце (Jagdgeschwader 54), која је имала асове попут Ота Китела (267 оборених авиона) и Валтера Новотног (258).
За прво обарање млазног авиона такође је одговоран Ла-7. У фебруару 1945. совјетски ас Иван Кожедуб је погодио немачког Ме-262 у окршај над Одром.
Ла-15
Alan Wilson/Wikipedia
Крајем 40-их година два совјетска конструкторска бироа водила су велику битку за производњу најбољег ловца СССР-а. Ла-15 и МиГ-15 су у симулираним ваздушним двобојима доказивали надмоћ над конкурентом.
Серијска производња је почела, али ускоро су власти одлучиле да су два скоро идентична ловца непотребно бреме за домаћу индустрију. Летачке способности Ла-15 су биле донекле боље, али производња МиГ-а је била једноставније. Стаљин је лично изабрао МиГ-15.
Са преко 15.000 произведених летелица МиГ-15 је најзаступљенији млазни авион у свету, а производња Ла-15 је заустављена 1954. Већи део од 235 авиона Ла-15 завршио је на полигонима тестирања атомског оружја.