Како је Калашњиков захваљујући аутомату АК-47 постао главни светски конструктор стрељачког оружја?

87-годишњи конструктор Михаил Калашњиков, творац чувеног АК-47, на церемонији поводом 60-годишњице овог модела, 6. јул 2007, Москва. Путин је рекао да је АК-47 симбол стваралачког генија и да се треба борити против произвођача фалсификата АК-47, због којих Русија годишње изгуби 2 милијарде долара.

Getty Images
Његово оружје је постало симбол револуција и бунтова. Оно чини преко 15% светског арсенала стрељачког наоружања.

Конструктор Михаил Калашњиков је крајем 1940-их конструисао аутомат који је касије постао главно оружје совјетске армије, али и један од симбола земље у којој је настао.

Звучи парадоксално, али је управо изум совјетског конструктора постао симбол револуције – најчешће га носе герилци и противници актуелних власти у земљама трећег света.

Животни пут

Старији водник Михаил Калашњиков за време рада на конструисању аутомата АК-47. Калашњиковљев аутомат је победио на конкурсу 1947. године, после чега је постао део арсенала СССР.

Михаил Калашњиков је рођен 10. новембра 1919. године у сељачкој породици у сеоцету Курја у Алтајском крају. Будући конструктор је био 17. дете у породици. Родитељи нису имали довољно новца да нахране сву децу па је Михаил још у седмом разреду нашао посао и почео да ради на изградњи Туркменистанско-сибирске железнице.

Тамо се заинтересовао за устројство машина и технике. Захваљујући своме знању кроз неколико година је постао тенкиста у совјетској армији.

Калашњиков је прве изуме створио још пре Другог светског рата. Један од њих је бројач пуцњева артиљеријског оруђа, као и бројач километраже за тенковски мотор. Оба ова изума су прављена серијски и коришћена на машинама тога доба.

Затим је дошла 1941. година. Други светски рат је стигао и у Совјетски Савез. У септембру исте године Калашњиков је као тенкиста отишао на фронт, али већ након месец дана је озбиљно рањен и смештен у болницу. Будући да је ратовање на првој линији фронта за њега било завршено, запослио се у фабрици оружја у Ижевску где се бавио конструисањем стрељачког оружја за армију.

Први пиштољ-митраљез Михаила Калашњикова.

Калашњиков је свој први аутомат конструисао још у болници. Био је то пиштољ-митраљез за тенкисте – преносиво оружје малих габарита које борци могу унети у тенк, где нема много простора. Испоставило се, међутим, да је ово оружје проблематично, јер нема добру густину паљбе, а у ратним условима није било времена за усавршавање конструкције. Због тога је пројекат обустављен, а Калашњиков се посветио производњи серијског оружја у фабрици.

АК-47

Почетком 1940-их су се појавиле јуришне пушке – нова класа стрељачког оружја. Прве такве пушке су имале нацистичке трупе. Била је то својеврсна револуција у свету производње оружја.

Огледни примерак АК-47 из 1948. године.

Те пушке су биле специфичне по томе што је њихов метак слабији од обичног пушчаног, али је далеко јачи од метка за пиштољ. Тиме је било омогућено да се снага пушчаног пуцња „укрсти“ са брзином паљбе пиштоља-митраљеза тога времена. Ово оружје је имало рафалну паљбу и погађало је циљеве удаљене 100-200 метара, као и пушке из тог периода.

Управо у овој класи оружја Калашњиков је забележио свој први тријумф, када је направио чувени АК за „међукалибар“ 7,62х39 мм. Он је своје дело представио крајем рата 1945. године на тендеру који је Министарство одбране расписало за ново основно оружје совјетске армије.

Крајем те деценије Калашњиков је победио конкуренцију на конкурсу. Тада је фабрика у Ижевску, где је радио чувени конструктор, покренула производњу аутомата „Калашњиков“, познатијег у свету по ознаци АК-47.

Најпознатијем аутомату на свету тек је предстојало темељито усавршавање, у чему су после Другог светског рата узели учешћа заробљени немачки инжењери из Шмајсеровог концерна. Највећи недостатак модела АК-47 била је лоша густина паљбе. Тачније, он уопште није имао густину паљбе. Током наредних неколико година руски и немачки инжењери су радили на отклањању овог недостатка аутомата „Калашњиков“.

Огледни примерак АК-47 из 1948. године.

Тако је направљена најпоузданија платформа за стрељачко оружје од које ни данас у свету не постоји боља. Такво мишљење су изнели припадници Снага за специјалне операције (ССО) у разговору са редакцијом портала Russia Beyond.

„’Калашњиков’ има лошију прецизност и густину паљбе од савремених ’Американаца и Немаца’, тако да бих у затвореном и тесном простору, где је важна брзина, радије изабрао платформу AR или H&K, али ако треба радити на Блиском истоку у Сирији, онда без двоумљења бирам АК, јер је поуздан и има једноставне механизме“, рекао је за портал Russia Beyond припадник ССО за време такмичења руског Спецназа у Чеченији (линк на материјал из Чеченије).

У чему је тајна успеха Михаила Калашњикова и његовог аутомата?

Стрељачка платформа АК постала је популарна у свету управо због поузданости, и још више због једноставне производње. Данас у свету има око 100 милиона аутомата „Калашњиков“ у 55 земаља широм света. То су званично регистровани примерци, не рачунајући нелегалне копије аутомата. Ово оружје се може видети у рукама герилаца или бораца за независност у земљама трећег света.

Има неколико фактора који су довели до тога. На првом месту су једноставност и поузданост механизама, о чему је већ било речи, као и ниска цена. Источоневропски АК кошта око 300 долара, а његов главни такмац на тржишту, амерички AR-15, у најјефтинијој варијанти кошта 1.000 долара.

Застава Мозамбика.

Аутомат „Калашњиков“ у свом арсеналу имају све земље социјалистичког блока, и многе друге земље у свету. Модификације АК-47 још увек се производе у Албанији, Бугарској, Мађарској, Египту, Ирану, Кини, Пољској, Румунији и Северној Кореји, често и без лиценце.

Силуета аутомата „Калашњиков“ може се видети на државном грбу, застави и новцу Мозамбика и на грбу Зимбабвеа. Донедавно је силуета легендарног оружја красила и грб Буркине Фасо.

Полиција је после туче ухапсила тројицу осумњичених и запленила 14 аутомата АК-47, 6 мобилних телефона, много муниције и готовине у провинцији Чонталес, Никарагва.

Овај аутомат је популаран и међу криминалцима широм света. На пример, чланови латиноамеричких наркокартела су му чак дали и надимак „cuerno de chivo“ („јарчев рог“, по свему судећи због закривљеног шаржера са муницијом).

Живот после АК

Платформа коју је створио Калашњиков крајем 1940-их постала је темељ за развој читавог оружарског сектора у СССР-у. СВИ каснији аутомати и митраљези, независно од калибра и габарита, у Совјетском Савезу и Русији прављени су на основу система одвођења барутних гасова и механике модела АК.

Радници праве АК-47 на траци у фабрици оружја, 23. новембар 2002, Ижевск, 1.000 км источно од Москве.

У наредних пола века, после првог модела, Михаил Калашњиков и његови ученици у Ижевску направили су читав низ аутоматских пушака – малогабаритни аутомат „Витез“ калибра 9 мм за тесне просторије и градске четврти, где би превелика снага АК могла пробити зид и повредити цивиле; митраљез „Калашњиков“ и његове модификације попут модела „Печенег“ калибра 7,62х39 мм; усавршену верзију АК током 1970-их са калибром 7,62х39 мм и многе друге моделе стрељачког наоружања за различите намене.

Конструктор оружја Михаил Калашњиков у музеју фабрике „Ижмаш“, 2012.

„Да није било Другог светског рата ја бих вероватно конструисао технику која олакшава тежак рад сељака. Немци су криви што сам ја постао војни конструктор“, рекао је Михаил Калашњиков новинарима на изложби посвећеној 60-годишњици модела АК-47.

Михаил Калашњиков је до последњих година свога живота учествовао у развоју новог оружја у својој фабрици у Ижевску. Умро је у децембру 2013. године после тешке болести.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“