Колико је опасна прва руска плутајућа нуклеарна електрана?

Фарбање плутајућег енергетског блока „Академик Ломоносов“ на бази „Атомфлот“

Фарбање плутајућег енергетског блока „Академик Ломоносов“ на бази „Атомфлот“

Лав Федосејев/TASS
И поред критике коју упућују заштитници природне средине, прва руска плутајућа нуклеарна електрана је спремна за пуштање у погон. Може ли она одолети цунамију? Да ли је умесније поредити је са Чернобиљем или са нуклеарним ледоломцем?

Западна штампа већ пише о „Плутајућем Чернобиљу“ или „Чернобиљу на леду“, тј. о првој руској плутајућој нуклеарној електрани (FNNP). Њену изградњу су критиковале многе међународне еколошке организације. Прво постројење такве врсте је брод „Академик Ломоносов“, који ће снабдевати електричном енергијом Чукотски регион на руском Далеком истоку, допринеће бољем коришћењу ресурса из удаљених региона Русије и отвориће пут за изградњу других покретних електрана које би могле користити многе земље широм света.

По мишљењу критичара, развој оваквих постројења додатно повећава опасност од нове нуклеарне катастрофе, а уједно још више доприноси промени климе на земљи путем снабдевања струјом рудника угља у региону. Па ипак, да ли је све то толико опасно као што изгледа?

Преко десет година рада

У склопу руских амбиција везаних за развој Арктика, Северног морског пута и Чукотског региона са његовим рудним богатствима, „Росенергоатом“ (који је део „Росатома“) наручио је од балтичког бродоградилишта у Санкт Петербургу, једног од највећих у Русији, да сагради плутајућу нуклеарну електрану „Академик Ломоносов“. Изградња и тестирање траје од 2007, тј. преко 10 година.

Ове године су сва тестирања окончана и постројење је почетком јула предато „Росенергоатому“ који поседује државну лиценцу за експлоатацију ове пловеће нуклеарне електране у наредних 10 година, тј. до 2029. Плутајуће постројење нема сопствени погон тако да ће га тегљач у августу одвући у морску луку Певек на Чукотки, где ће „Академик Ломоносов“ почети да производи прве киловат-часове електричне енергије у децембру 2019. године, када буду завршене све пробе и прилагођавање инфраструктуре.

Платформа дуга 144 метра са два нуклеарна реактора КЛТ-40 може да производи 70 мегавата електричне енергије и 50 Gcal/h топлотне енергије, што је довољно за снабдевање 100.000 људи. (То отприлике износи 7% од укупне енергије коју производи велики комерцијални реактор у САД).

Просторија за претовар нуклеарног горива плутајућег енергетског блока „Академик Ломоносов“ који је укотвљен на пристаништу „Росатомфлота“ у Мурманску.

Чукотка није густо насељена (у овој области живи око 50.000 људи, а у Певеку 5.000), али ће постројење снабдевати и луку Певека, као и компаније које у овом региону експлоатишу налазишта природних ресурса. Планирано је такође да пловећа нуклеарна електрана замени постојеће капацитете Чаун-Билибинског енергетског чворишта (Чаунска термоелектрана у Певеку и Билибинска нуклеарна електрана у Билибину).

„Академик Ломоносов“ је у засада једина плутајућа нуклеарна електрана на свету. „Росатом“ већ ради на стварању друге генерације плутајућих нуклеарних електрана, тј. мањег и оптимизираног пловећег енергетског блока са два нуклеарна реактора РИТМ-200 од којих сваки има снагу 50 мегавата. Према подацима које износи „Росатом“, за ново постројење се већ интересују потенцијални клијенти на Блиском истоку, у Северној Африци и Југоисточној Азији. 

Да није то нови Чернобиљ?

Запослени у централном командном пункту плутајућег енергетског блока „Академик Ломоносов“

Критичари тврде да је плутајућа нуклеарна електрана лоша идеја. Они кажу да ово постројење није отпорно на цунами и да може бити мета терориста, а опасно је и то што ће се у њему чувати радиоактивни отпад и гориво јер може доћи до судара са другим бродом. Организација „Гринпис“ сматра да би било јефтиније инвестирати новац у развој обновљивих извора енергије (на пример, енергије ветра) у том региону, него финансирати и одржавати плутајућу нуклеарну електрану.

Други, међутим, истичу да пловећи нуклеарни реактор не би требало да изазива забринутост с обзиром да се нуклеарни реактори већ деценијама уграђују у подморнице, а и сама идеја уопште није нова. На пример, у САД је ратни брод из Другог светског рата био прикључен у електричну мрежу Панаме где је снабдевао струјом цивилне и војне објекте све до 1976. године.

Поређење плутајуће нуклеарне електране са Чернобиљем је тактика застрашивања, сматра Дејл Клејн, бивши шеф америчке Нуклеарне регулаторне комисије при председнику Џорџу Бушу, кога цитира Verge. „Тиме се само људи подстичу да размишљају о несрећном случају. Тај страх није заснован на научним сазнањима. Циљ таквих изјава је заиста само застрашивање“, рекао је он.

Плутајућа нуклеарна електрана „Академик Ломоносов“ одвучена је тегљачем из санктпетербуршког бродоградилишта, где је саграђена.

Руски аутори овог пројекта потврђују поменуто гледиште и кажу да је потпуно непримерено поредити та два пројекта, и уједно додају да је постројење направљено тако да може издржати чак цунами изазван земљотресом јачине 9 степени Рихтерове скале. „То су неосноване тврдње јер ови реактори раде на другачији начин“, рекао је за CNN Владимир Ириминку, главни инжењер „Академика Ломоносова“ задужен за заштиту природне средине. „Наравно, оно што се догодило у Чернобиљу не сме да се понови... Овај реактор ће бити базиран у арктичким водама и стално ће се хладити, тамо нема несташице хладне воде“.

Решење за далеке регионе

Поводом сугестија да су бољи ветрогенератори, руски експерти кажу да и они имају своје недостатке. „Ветрогенератори су ефикасни за снабдевање струјом конкретних домаћинстава, али не могу да обезбеде електричну енергију за цео регион и његову индустрију“, каже главни аналитичар брокерске компаније TeleTrade Петар Пушкарјов. „У Европи има и оних који постављају питање еколошког аспекта ветрогенератора и кажу да њихове вибрације утичу на околну флору и фауну и тако ремете екосистем. Тако нешто може бити још израженије на Арктику. Поред тога, било би скупље и физички теже изводљиво да се тамо поставе ветрогенератори“.

Запослени у машинском погону плутајуће нуклеарне електране „Академик Ломоносов“.

„Главна предност овог постројења се састоји у његовој мобилности и могућности да ради 15 година без паузе. Поред тога, на копну неће остајати никакав радиоактивни отпад“, сматра Гајдар Гасанов, експерт Међународног финансијског центра. „И поред тога што је експлоатација овог центра скупља од генератора алтернативне енергије, треба имати у виду да у Русији 1 KW/h струје кошта 6 рубаља (0,095 рубаља), а на Чукотки 17 рубаља (0,27 долара). Самим тим је ово постројење веома актуелно за регионе који нису укључени у електричну мрежу“.

Може ли пловило потонути?

Реализација пројекта је трајала преко десет година и сада ће бити рационалније и једноставније да се „Академик Ломоносов“ једноставно провери на делу, а не да се разматра колико нам је он заиста потребан, сматра Петар Пушкарјов. „Наравно, треба га тестирати у удаљеном региону који је тешко снабдевати већим количинама енергије и где се та енергија не може правити на лицу места“, каже он. „То ваља учинити у региону који треба развијати и где људи осећају потребу за тим“.

Руска плутајућа нуклеарна електрана плови кроз територијалне воде Данске.

Као физичар по образовању, овај експерт тврди да се идеја плутајућих нуклеарних електрана може показати као безбеднија од сваке нуклеарне електране на копну. „Ако се FNNP стабилизује на води и ако се на одговарајући начин технички обезбеди, то постројење ће радити са мање ризика од сваког сличног постројења на земљи. Енергетском блоку не могу наудити ни таласи, ни подводне струје, па чак ни цунами“, тврди он.

По његовим речима, опасност од било каквих оштећења или екстремних спољних услова у овом случају је сведена на минимум, за разлику од ситуације када је, на пример, реактор на копну изложен земљотресу. „То се неће догодити на океану ако је ’Ломоносов’ коректно конструисан, како тврде његови творци. Није случајност што наша флота нуклеарних ледоломаца поуздано и непрекидно служи на Арктику још од совјетског периода. ’Академик Ломоносов’ је у суштини пловило које не може потонути, а има исто ’атомско срце’ као и руски нуклеарни ледоломци“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“