„Луна 15“ – совјетска тајна мисија на Месецу за време слетања „Апола 11“

Приказ совјетске аутоматске међупланетарне станице „Луна 16“ (еквивалент станице „Луна 15“).

Б. Борисов/Sputnik
У тренутку када су се Американци шетали по Месецу изнад њихових глава је кружио руски свемирски брод. Био је то последњи совјетски трзај у „трци за Месец“ током 1960-их, и завршио се потпуним неуспехом.

Јесте ли знали да Нил Армстронг, Баз Олдрин и Мајкл Колинс нису били сами на Месецу? Можда и нисте, јер је вест о првим људима на Земљином сателиту потпуно засенила причу о неуспеху Совјетског Савеза. Чак и у оно време су за совјетску мисију „Луна 15“ знали само људи одговорни за тај пројекат. То је фактички био „последњи воз на Месец“ у који је СССР покушао да ускочи.

Шта је то „Луна 15“?

Међупланетарна станица „Луна 1“ у павиљону „Космос“ изложбеног комплекса ВДНХ.

Совјетски Савез је имао грандиозне планове везане за одлазак на Месец и проучавање овог Земљиног сателита на лицу места. Космички програм „Луна“ је подразумевао лансирање међупланетарних космичких апарата у правцу Месеца, а појавио се 1958. године, у време када НАСА још није приступила програму „Аполо“. Први човеков лет у свемир 1961. године само је учврстио самоувереност Совјетског Савеза и убеђење да он мора бити први и у свему осталом. Неко време се све и одвијало у том правцу.

У четвртом покушају је лансирана станица „Луна 1“. Био је то први свемирски брод који је напустио Земљину орбиту (додуше, пролетео је поред Месеца). „Луна 3“ је 1959. године направила прву фотографију тамне стране Месеца. У оквиру овог програма је било и других успеха – први вештачки објекат је стигао на Месец и прва сонда се успешно спустила на Месечеву површину.

„Луна 15“ је била петнаеста званична мисија, мада је фактички то било тридесет прво лансирање. Многи апарати нису ни стигли до Земљине орбите, а поједини су стигли, али су у њој и остали. Совјетско руководство није никада журило да обелодани своје неуспехе. Било је јасно да још много тога треба усавршити. Међутим, када је 16. јула 1969. године најављено да амерички „Аполо 11“ носи људе на Месец, Совјетски Савез је одлучио да дејствује без одлагања.

Није било говора о слању људи, али је постојао начин да се чаша жучи ублажи кашичицом меда. Апарат „Луна 15“ је требало да први узме узорке Месечевог тла и донесе их на Земљу. Тај циљ је држан у строгој тајности, а старт „Луне 15“ је специјално померен за три дана раније како би совјетски свемирски брод кренуо пре Американаца.

Сад или никад

 Космонаут СССР-а Герман Степанович Титов (десно) и амерички астронаут Френк Фредерик Борман (у средини) у кабинету Јурија Гагарина претвореном у музеј. Центар за обуку космонаута „Ј. А. Гагарин“, Звездани град, 1.7.1969.

НАСА је ову совјетску мисију третирала као веома чудан подухват, с обзиром да би се у исто време близу Месеца нашла два објекта који преносе радио-сигнале на Земљу. Поготово је било забрињавајуће што Американци нису знали никакве детаље лета „Луне 15“. НАСА се прибојавала нежељених сметњи, па је чак упутила у Совјетски Савез командира „Апола 8“ Френка Бормана. Он је био наклоњен СССР-у и био први је амерички астронаут који је посетио Совјетски Савез. Борман је донео кући информацију да неће бити проблема.

У почетку је заиста све ишло по плану. Совјетска станица тешка пет тона (тада су оне биле веома гломазне) приближила се Земљином сателиту 17. јула, три дана пре конкуренције, и ушла у Месечеву орбиту. Тада су, међутим, почели проблеми. Из неког разлога се свемирски брод задржао у Месечевој орбити док „Аполо 11“ није пристигао. Постоји неколико могућих објашњења, од кварова на броду до гравитационог поља Месеца и његове површине која још увек није била добро проучена. Совјетски стручњаци су грозничаво тражили оптимално решење за што боље спуштање брода на месечево тло.

У томе их је затекла вест да су се амерички астронаути спустили на Месец. Док су се Американци шетали по Месецу и скупљали узорке његовог тла „Луна 15“ је 52 пута облетела око Земљиног сателита. Два сата пре полетања „Апола 11“ са Месеца совјетско руководство је одлучило: сад или никад. И наређено је да се совјетски брод спусти на Месец.

Права драма

Аполо 11, Баз Олдрин поред екрана соларног колектора.

Целу ту драму су пратили британски научници из опсерваторије Јодрел Банк. Они су помоћу радио-телескопа слушали разговоре обеју мисија – и америчке и совјетске. Аудио-снимак тих разговора је објављен 2009. године поводом 40-годишњице спуштања на Месец.

У једном тренутку су стручњаци британске опсерваторије схватили да „Луна 15“ нема намеру само да фотографише површину Земљиног сателита, него се спрема за спуштање на Месец. Неки су тада узвикнули: „Спушта се!“ Последње речи на аудио-снимку су: „Ово је права драма највишег степена“.

Свемирски брод „Луна 15“ је кренуо да се спушта. Након четири минута је ударио у падину једног узвишења Месечеве првршине и распао се (његови остаци су остали ту где је пао). Касније је историчар космоса Асиф Сидики у својој књизи „Изазов за Аполо“ написао:

„Постоји извесна доза ироније у целој тој мисији. Чак и да није било критичне задршке у покушају спуштања на Месец, која је трајала осамнаест часова, и да се чак ’Луна 15’ срећно спустила и узела узорке тла, а затим безбедно вратила на Земљу, њена мала капсула би се приземљила на совјетску територију два часа и четири минута након повратка ’Апола 11’. У суштини, та трка је била изгубљена пре него што је и почела“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“