Може ли Русија да реализује идеју „хајперлупа“?

Замислите да је сада 2030. година и да сте у Русији. Долазите на Московску хајперлуп станицу, седате у капсулу и стижете у Санкт Петербург за само 33 минута. Скоро да и не примећујете необичну брзину од 1.200 километара на сат и опуштено седите док вас капсула носи кроз цев са вакуумом у културну престоницу Русије. То је први „хајперлуп“ систем у Русији и целом свету, а ви сте један од његових првих путника!

Занимљива идеја, зар не? Хајперлуп је први осмислио Илон Маск 2012. године, и та идеја годинама опседа љубитеље нових технологија. Суоснивач компаније Virgin Hyperloop One Џош Гигел је 2017. год чак претпоставио да Русија заиста може бити прва земља која ће реализовати овај пројекат. У којој мери је, ипак, та идеја остварива у данашњој Русији? Можемо ли се надати да ћемо њено остварење видети у скоријој будућности?

Сувише скупо?

Legion Media

У Русији су током 2016. и 2017. године учињени први кораци у правцу реализације хајперлупа, када су компанија Hyperloop One и руска компанија Summa investment and trading group разговарале о плановима изградње теретног хајперлупа дужине 65 километара који би спајао руски Далеки исток и суседну Кину (Зарубино-Хунчун). Међутим, пројекат је запостављен када је 2018. године ухапшен Зијавудин Магомедов, инвеститор и сувласник „Суме“. Од тада није било никаквог опипљивог напретка по том питању.

У контексту разговора о изградњи нове брзе магистрале на линији Москва – Санкт Петербург поново су постале актуелне приче о хајперлупу. Руски експерти са Института за проблеме природних монопола (IPEM) израчунали су да предложена железничка пруга може коштати 1,5 билиона рубаља (24 милијарде долара), што је скупље од хајперлупа који би коштао 1,18 билиона рубаља (19 милијарди долара). А то даље значи да је у питању алтернатива коју треба узети у обзир.

Legion Media

Футуристички хајперлуп је заиста много узбудљивија варијанта од нове, али ипак обичне железничке пруге на карти Русије. Поред тога, експерти тврде да такво јединствено путовање вероватно неће бити јефтино. Према њиховим проценама, најјефтинија карта у једном правцу би коштала 16.100 рубаља (257 долара), тј. 13-18% просечне плате житеља Москве или Санкт Петербурга. То даље значи да би хајперлуп у Русији био економски оправдан само ако би њиме свакога дана путовало 2,4-7,6% најбогатијих Руса, што није довољно да власти озбиљну узму овај пројекат у обзир.

Мишљење експерата

Ни други руски аналитичари не испољавају претерани ентузијазам у погледу будућности хајперлупа у Русији. Засада идеја постоји само на папиру и сувише је тешко одредити колико би коштала њена реализација. У сваком случају, засада овај пројекат делује као посао који није уносан, каже Генадиј Николајев, експерт Академије за финансијски и инвестициони менаџмент. „Проблем је у томе што у овом тренутку није могуће реализовати пројекат тако да буде економски оправдан. Да би се повећао број путника мора се повећати и број цеви, али тиме пројекат додатно поскупљује“, каже он. „То би могло бити привлачно за Кину, где постоји потреба за опслуживањем огромног броја путника. У Русији не постоји такав проблем. Ми често разматрамо економску оправданост брзих возова на линији Москва – Санкт Петербург, па зар се онда озбиљно може говорити о хајперлупу?“

Нешто је већи оптимиста Петар Пушкарјов, аналитичар компаније TeleTrade. Према његовим речима, чак и ако се не ради о уносном пројекту, чак и ако је то економски ризик, ипак би хајперлуп свакако био одличан руски бренд који би привукао пажњу светске јавности и мноштво туриста. „Биће то први и једини такав пројекат на свету“, каже он. „Али у том случају ће бити потребно да се он на прави начин промовише“.

Legion Media

Све у свему, експерти сумњају да ће Русија прва у свету реализовати идеју Илона Маска. Чак и ако се не узме у обзир укупна економска неоправданост, и ако се претпостави да страни инвеститори могу бити заинтересовани за финансирање таквог пројекта у Русији, биће много геополитичких фактора који могу да успоре процес реализације. „Страни инвеститори ће морати да уложе велике суме новца, што је ризично с обзиром на [међународне] санкције [којима је Русија данас изложена]“, каже Роман Аљехин, оснивач маркетиншке групе „Аљехин и партнери“. „У споју са све лошијом инвестиционом климом, притиском државе на бизнис и константним изменама пореских правила то може подстаћи инвеститоре да размотре варијанту улагања у неку другу земљу са транспарентнијим ’правилима игре’“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!