Лунарни дневник: Како се припремити за лет на Месец

Учесници експеримента симулације лета на Месец SIRIUS-19 улазе у надземни експериментални комплекс на Институту за проучавање медицинско-биолошких проблема Руске академије наука. У средини: Анастасија Степанова.

Учесници експеримента симулације лета на Месец SIRIUS-19 улазе у надземни експериментални комплекс на Институту за проучавање медицинско-биолошких проблема Руске академије наука. У средини: Анастасија Степанова.

Иља Питаљов/Sputnik
Веровали или не, уопште није лако одлетети до Месеца. Претходно је потребно да космонаут буде испитан уздуж и попреко, да буде анализиран од главе до пете, прича Анастасија Степанова, учесница заједничког космичког пројекта Русије и САД.

Летим на Месец. Долетећемо до Земљиног сателита и обићи око њега у потрази за најбољим местом где се можемо спустити. Искрцаћемо четири члана посаде ради експеримената на месечевој површини. Затим ћемо кружити месечевом орбитом и даљински управљати лунарним ровером док не кренемо назад, на Земљу. Експедиција ће трајати укупно четири месеца. Све ово се дешава у Москви, близу станице метроа „Полежајевска“.

Тренинзи мешовите мушко-женске посаде у оквиру међународног пројекта Sirius-19 у Државном научном центру Руске Федерације, на Институту за проучавање медицинско-биолошких проблема (ИМБП) Руске академије наука.

Иза старе неприметне ограде се крије велика територија Института за проучавање медицинско-биолошких проблема Руске академије наука, где се од 1969. године врше космички експерименти у изолованим коморама, на пример „Година у звезданом лету“ и „МАРС 500“. Сада се на истом месту спроводи пројекат у коме учествујем и ја. Зове се SIRIUS (Scientific International Research In Unique terrestrial Station (научно истраживање у јединственој надземној станици)).

Тренинзи мешовите мушко-женске посаде у оквиру међународног пројекта Sirius-19 у Државном научном центру Руске Федерације, на Институту за проучавање медицинско-биолошких проблема (ИМБП) Руске академије наука.

У питању је заједнички пројекат Института за истраживање медицинско-биолошких проблема (ИМПБ) Руске академије наука и Програма за истраживање човека америчке агенције NASA уз учешће партнера из Русије, Немачке, Француске и Италије. У оквиру програма SIRIUS симулирају се дуготрајни пилотирани космички летови чији је циљ проучавање проблема везаних за човеков боравак у изолацији и ограниченом простору.

Нова „трка за Месец“

Светске силе су се поново заинтересовале за летове на Месец у нади да ће тако стећи драгоцене ресурсе. Конгрес САД је 2018. године издвојио 450 милиона долара за проучавање могућности стварања станице под називом Lunar Orbital Platform у Месечевој орбити. Засада научници и лекари из разних земаља света врше симулације које омогућавају откривање и прогнозирање свих ризика везаних за људски фактор.

SIRIUS је очигледан пример сарадње између Русије и САД у истраживању људског понашања и здравственог стања у екстремним космичким условима са којима ће се суочити космонаути током мисије на Месец и Марс.

Тренинзи мешовите мушко-женске посаде у оквиру међународног пројекта Sirius-19 у Државном научном центру Руске Федерације, на Институту за проучавање медицинско-биолошких проблема (ИМБП) Руске академије наука.

У циљу смањења ризика у будућности научници проучавају психологију и радне способности човека у контролисаним изолованим условима. Наш надземни експериментални комплекс је јединствени еквивалент космичке станице која се састоји од пет међусобно повезаних модула са аутономном атмосфером и притиском унутар станице. У тој станици има шест чланова посаде, и ја сам једна од њих. Ту ћемо живети и радити током многих месеци. Предвиђено је да пројекат SIRIUS траје највише пет година. За то време је планирано извођење неколико експеримената изолације у трајању од 4, 8 и 12 месеци.

Први пробни експеримент из серије SIRIUS изведен је у новембру 2017. године. Он је трајао 17 дана. А 19. марта 2019. године је стартовао наш четворомесечни експеримент са следећом посадом:

Јевгениј Тарелкин, командир посаде, пилот и космонаут, Херој РФ, потпуковник ратног ваздухопловства у резерви;

Учесник експеримента симулације лета на Месец Sirius-19 Јевгениј Тарелкин.

Дарја Жидова, инжењер из Ракетно-космичке корпорације „Энергия“;

Учесница експеримента симулације лета на Месец Sirius-19 Дарја Жидова.

Стефанија Федјај, лекар, млађи научни сарадник ИМПБ Руске академије наука;

Учесница експеримента симулације лета на Месец Sirius-19 Стефанија Федјај.

Рејнхолд Повилаитис, истраживач бр. 1, стручњак за материјале, аналитичар месечеве камере LROC;

Учесник експеримента симулације лета на Месец Sirius-19 Рејнхолд Повилаитис.

Ален Миркадиров, истраживач бр. 2, аерокосмонаутички инжењер агенције NASA;

Учесник експеримента симулације лета на Месец Sirius-19 Ален Миркадиров.

И ја,

Анастасија Степанова, истраживач бр. 3, новинар, инжењер, сарадник ИМПБ Руске академије наука.

Учесница експеримента симулације лета на Месец Sirius-19 Анастасија Степанова.

Компликоване припреме

Космонаути кажу да су припреме за лет далеко веће искушење од самог лета. После припрема за четворомесечну имитацију лета на Месец ја то могу да потврдим. Пола године унапред сви заинтересовани из РФ и других земаља упутили су молбу Институту за истраживање медицинско-биолошких проблема, а држављани САД су упутили молбу канцеларији Програма за истраживање човека у агенцији NASA. Кандидати су морали имати завршен медицински, технички или било који други факултет, добро здравље (без хроничних обољења), морали су бити старији од 28 година, високи највише 190 цм и морали су знати руски и енглески језик.

Тренинзи мешовите мушко-женске посаде у оквиру међународног пројекта Sirius-19 у Државном научном центру Руске Федерације, на Институту за проучавање медицинско-биолошких проблема (ИМБП) Руске академије наука.

Најпре смо имали лекарски преглед у коме је одбачена већина кандидата. Три месеца пре старта експеримента SIRIUS-19 посада од десет кандидата је кренула на припреме. Само недељу дана пре почетка изолације комисија је одредила коначан састав посаде. Три мушке и три женске особе. Још две особе су биле у резерви, за случај да неко из „прве поставе“ мора одустати. Оне су остале са нама све док станица није херметички затворена.

Припреме су биле веома интензивне, од осам ујутро до касних вечерњих сати, понекад и викендом. Учили смо како да вршимо експерименте, а тестиране су и границе наших физичких и когнитивних функција.

Тренинзи мешовите мушко-женске посаде у оквиру међународног пројекта Sirius-19 у Државном научном центру Руске Федерације, на Институту за проучавање медицинско-биолошких проблема (ИМБП) Руске академије наука.

Да нисам учествовала у програму SIRIUS-19 никада не бих била на тако великом броју лекарских прегледа, никада не бих урадила толико анализа. Било је и веома необичних процедура. На пример, свима је рађен ултразвук бедара да се упореди процентуални однос масноћа у телу пре и после експеримента.

Тренинзи мешовите мушко-женске посаде у оквиру међународног пројекта Sirius-19 у Државном научном центру Руске Федерације, на Институту за проучавање медицинско-биолошких проблема (ИМБП) Руске академије наука.

Тридесет дана пре почетка изолације урађена нам је анализа столице да се испита микрофлора црева и припреме специјални адитиви у исхрани. Урађена је и анализа чисте културе лактобактерија. Биомаса издвојених микроорганизама је очишћена и култивисана, а затим осушена у замрзнутом стању под вакуумом. И сада ми треба да пијемо своје сопствене лактобактерије, само очишћене и усавршене, јер се тако регенерише микрофлора црева и побољшава се здравље.

Тренинзи мешовите мушко-женске посаде у оквиру међународног пројекта Sirius-19 у Државном научном центру Руске Федерације, на Институту за проучавање медицинско-биолошких проблема (ИМБП) Руске академије наука.

Током припрема су вршена истраживања у којима смо морали да носимо сензоре 24 часа без прекида. Прибор који региструје електрокардиограм може и да се сакрије испод одела, али зато са апаратуром медицинског универзитета из Берлина боље је не излазити међу људе. Стави се цевчица у нос и причврсти се дванаестак сензора на главу, врат, груди, ноге и прст на руци. Тако почиње 16-часовни мониторинг физиолошких показатеља кардиореспираторног система у сну и будном стању. То испитивање открива промене у срцу и крвним судовима, у вегетативном нервном систему и квалитету сна услед боравка у изолацији.

Тренинзи мешовите мушко-женске посаде у оквиру међународног пројекта Sirius-19 у Државном научном центру Руске Федерације, на Институту за проучавање медицинско-биолошких проблема (ИМБП) Руске академије наука.

Научници су истражили и праг нашег бола. Нико нас није мучио, све је било хумано. То се ради долориметром. Исти такав уређај имају и космонаути у Међународној космичкој станици. Ставе вам средњи прст десне руке у тај долориметар, затим притисну тастер за укључивање и држе га, а шиљак вам све више притиска јастучић прста. Тастер пуштају када осећај постане непријатан. Дигитална вредност притиска на прст је управо тај праг бола.

Екипа Sirius-19. Експеримент се врши у специјалном комплексу на Институту за проучавање медицинско-биолошких проблема РАН. SIRIUS-19 је симулација лета шесточлане посаде до Месеца, тражења места за слетање, слетања четворочлане посаде ради извођења операција на површини и боравка у месечевој орбити.

Све у свему, морали смо се припремити за нешто више од 80 експеримената из области космичке медицине током боравка у изолацији. Наравно, не може се све одмах запамтити, и зато смо много пута понављали детаљне инструкције. Додајте томе и физичке тренинге, проучавање научног програма, стална снимања за медије, наступе на конференцијама и психолошке тестове. Напоредо са тим смо се трудили да завршимо све своје послове, да се видимо са породицом и пријатељима.

Комплетна посада: Учесници експеримента симулације лета на Месец SIRIUS-19 Јевгениј Тарелкин, Анастасија Степанова, Рејнхолд Повилаитис, Дарја Жидова, Ален Миркадиров и Стефанија Федјај испред надземног експерименталног комплекса на Институту за проучавање медицинско-биолошких проблема РАН.

Последња два дана пред почетак изолације посада је провела у карантину. Циљ је да у станицу уђемо практично стерилни. У болничкој соби са минималним контактима из спољног света мало смо се одморили и схватили да заправо једва чекамо када ће се херметички затворити станица, да останемо сами у занимљивом послу, отривању нових граница своје личности и стицању нових пријатеља. И зато, када ме неко пита шта је било најтеже у тој четворомесечној изолацији, ја се пре свега сетим та прва три месеца припрема, журбе и стреса.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“