Ово је питање било предмет расправе све док није коначно решено у јулу 2015. Раније је величина ове патуљасте планете била процењена на 16 647 940 квадратних километара. Русија, ради поређења, има 17 125 191 квадратни километар. Зато је и била прихваћена чињеница да је површина Русије заиста већа од површине Плутона.
Америчка мисија Нови хоризонт је 14. јула 2015. пролетела поред Плутона и сазнала да планета има у пречнику 2 370 километара. Испоставило се да ће Плутон лако стати унутар Русије по ширини од истока према западу, која износи приближно 6000 километара. Изненађујуће, стао би у Русију и по знатно ужој висини од отприлике 3000 километара.
Ипак, у погледу површине, патуљаста планета је већа од Русије. Америчка мисија је исправила раније процене и одредила површину Плутона на 17 646 012 квадратних километара. То чини површину патуљасте планете тек незнатно већом од површине Русије.
Укратко, иако Плутон може стати унутар граница Русије, његова је површина ипак нешто већа од површине Русије.
Луна-1
Александар Моклецов/SputnikАмерички астронаути су 20. јула 1969. слетели на Месец (чињеница коју неки људи одбијају да прихвате до данашњег дана). Међутим, 11 година раније, у септембру 1958. године, Совјети су први пут покушали да слете на Месец. Мисија Луна-1А је за циљ имала да спусти на његову површину свемирску станицу без посаде. Међутим Луна-1А није долетела до Месеца.
Отад су Совјети организовали неколико мисија. Луна-2 је 1959. године постала прва свемирска летелица са Земље која је стигла до површине Месеца; Совјети су направили прву фотографију тамне стране Месеца, лансирали први вештачки сателит у Месечеву орбиту, послали прво возило на Месец, и успели да допреме своје узорке са Месеца на Земљу, иако се то догодило годину дана после америчке мисије Аполо 11. Све у свему, совјетски научници су били у тесној трци с колегама из НАСА.
Космонаутима је строго забрањено да носе алкохол у свемир. Ипак, многи показују невероватну креативност да би прокријумчарили пиће на своје мисије.
Прва позната кријумчарена роба - флаша јерменског коњака - у свемир је отпутовала 1971. године, као поклон са Земље. Инспекције су отад откриле многе забрањене залихе руских коcмонаута.
Грађани СССР сазнају детаље о погибији посаде Сојуз 11, 1. јул. 1971.
TASSПрограм Саљут је био први успешни совјетски (и светски) покушај лансирања и одржавања свемирске станице. Била је то прва орбитална станица коју је једна посада предала другој и показала се виталном за развој наредних и познатијих програма МИР и МСС.
Прво лансирање се међутим заршило трагично. Систем за навигацију се покварио и космонаут Владимир Комаров је ручно управљао бродом. Започео је спуштање правилном путањом и сви су већ помислили да је најгоре прошло. Међутим, није се отворио главни падобран који успорава пад капсуле. Комаров је погинуо приликом ударца капсуле о земљу.
Био је то први свемирски лет са смртним исходом. Програм се наставио, али је обустављен 1986. године, када је свемирска станица МИР лансирана у ниску орбиту Земље.
Совјети су почели да истражују Венеру 1961. године, када је свемирска летелица пролетела крај друге по удаљености планете од Сунца.
Прошло је још девет година до првог спуштања летелице на ту планету. Венера 7 је слетела 1970. године и послала податке на Земљу; мисија је била прилично захтевна због високих температура и високог атмосферског притиска. Слање података је трајало 23 минута, а затим се летелица „предала“. Био је то ипак велики напредак у истраживању свемира.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу