Дешифровање ДНК изумрлих животиња у данашње доба није никакво изненађење. Али са РНК ствари стоје сасвим другачије. Овај молекул се брзо распада и зато је крајње ретко могуће његово издвајање, а још ређе „читање” (секвенцирање), када се ради о археолошким и палеонтолошким налазима.
А РНК носи важне информације. Анализа ДНК показује какве гене је имало биће, али важно је сазнати и који су од њих деловали, а који „ћутали”. Како бисмо схватили колико много од тога зависи довољно је да се сетимо да све ћелије организма имају исту ДНК. Али неке ћелије су коштане, друге мишићне, треће нервне итд. Ова разноврсност се одређује управо тиме који гени су активни у свакој конкретној ћелији.
Функционисање гена се састоји у томе што се по његовом „лику и облику” синтетизује РНК (а по моделу РНК настаје беланчевина). Зато, желећи да утврде који су гени активни у одређеним ћелијама, научници секвенцирају РНК.
У којој мери су научници досад успели да анализирају овакве древне молекуле? Како тврди New Atlas, најстарија секвенцирана РНК потиче из кукуруза старости 700 година. Из ткива познатог леденог човека Еција, који је умро пре 5.300 година, такође је издвојена РНК, али њено секвенцирање није успело.
Ново истраживање је вишеструко надмашило оба рекорда. У њему се ради о дешифровању РНК вука (или пса) старог 14.300 година.
РНК припада такозваном штенету Тумата. Не зна се да ли је ова животиња била дивља или припитомљена.
Како би се уверили да је РНК исправно реконструисана, биолози су исту процедуру спровели и са остацима вукова који су умрли у 19. и 20. веку. Сва три узорка су имала бројне специфичне особине, карактеристичне за „вучје” РНК.
Овај успех показује да је дешифровање старог молекула РНК могуће, ако имамо добро очуване остатке. То значи да у будућности палеонтолози могу доћи до бројних открића у вези са функционисањем гена древних животиња, а можда и људи.
Ово научно достигнуће је описано у чланку који су у часопису PLOS Biology објавили научници из Данске, Русије, Белгије и Немачке.