Кинеска штампа: Руска беспилотна летелица „Охотник“ боља од кинеских ловачких авиона Ј-10 и Ј-20

Ових дана је изведен први лет руске тешке јуришне беспилотне летелице „Охотник“ коју је направио конструкторски биро „Сухой“. Русија раније дуго није производила беспилотне летелице, али је појавом „Охотника“ доказала да се и даље може третирати као једна од земаља са најмоћнијом војном индустријом, пише кинески лист „Соху“.

Инфрмативна агенција „Спутњик“ је саопштила, позивајући се на Министарство одбране Русије, да је први лет тешке јуришне беспилотне летелице „Охотник“ трајао нешто више од 20 минута и успешно је обављен. Летелицу је направио конструкторски биро „Сухой“ по аеродинамичкој концепцији „летеће крило“. По речима инжењера компаније „Сухој“ овај модел може носити осам тона бомби, дакле више него лаки ловци J-10 и F-16. Будући да је ова беспилотна летелица конструисана по схеми „летеће крило“ са релативно малим габаритима, она има боље „стелт“ карактеристике него кинески ловачки авион J-20.

Као што је познато, са појавом беспилотних летелица предвиђених за осматрање и напад, у које спада америчка MQ-9 Reaper, армије свих већих земаља су почеле да улажу огромне људске и материјалне ресурсе у конструисање и производњу ове врсте наоружања. Тако су се појавиле савремене беспилотне летелице – америчка MQ-9 Reaper и кинеске Wing Loong и „Цајхун“. Русија у последње време није правила нове беспилотне летелице због кашњења у развоју електронске индустрије и недостатка знања и резерви у датој области. Та чињеница је упућивала на закључак да без совјетских технологија руска војна индустрија не може достићи већи успех.

Међутим, појава беспилотне летелице „Охотник“ је показала да се Русија још увек може третирати као једна од земаља са веома моћном војном индустријом. Вертикални стабилизатори авиона Су-57, који се појавио на војном полигону за тестирање летелица, говоре о томе да Русија већ одавно проучава ратовање са заједничком применом беспилотних летелица и војних авиона. Многе задатке који су опасни по пилоте могу извршавати беспилотне летелице. Њихов губитак неће бити толико велики проблем као губитак људског живота.

Са друге стране, проблеми које имају ове летелице приликом извршавања задатака везане су за одсуство пилота. Треба истаћи да савремени војни авиони у извршавању задатака добијају податке многобројних сензора са авиона чији радари откривају циљеве на великим растојањима, као и са радара на земљи, али тиме се ипак не искључује могућност да у правим борбеним дејствима искрсне непредвиђена ситуација коју решава пилот на лицу места. Међутим, они који управљају беспилотном летелицом налазе се далеко и не могу благовремено да отклоне проблем. Зато се беспилотне летелице примењују заједно са пилотираним војним авионима и у том случају пилоти одговарају за навођење беспилотних летелица, што повећава њихове маневарске могућности у ратним условима.

За такву врсту ратовања Русија има два модела који се међусобно одлично допуњавају. То су ловац Су-57 и беспилотна летелица „Охотник“. И један и други модел су направљени по „стелт“ технологији. Треба истаћи да „стелт“ карактеристике ловца Су-57 нису много боље него код других ловачких авиона. Зато је добро да Су-57 дејствује заједно са „Охотником“ и тако анулира предност других „стелт“ ловаца.

Правац руских истраживања у овој области подсећа на америчку технологију навођења беспилотних летелица помоћу авиона F-35. Обе земље у ту сврху користе ловачке авионе направљене по „стелт“ технологији. То је још један доказ да Русија, и поред слабљења моћи у односу на некадашњи СССР, ипак не заостаје за другим земљама по питању беспилотних летелица. Штавише, појава модела „Охотник“ сведочи да је ова земља у светском врху када је реч о развоју беспилотних летелица и „стелт“ технологија.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!