„ТКБ-464 је 1956. године учествовао у конкрусу за јединствени митраљез који је требало да замени митраљез Горјунова са постољем (СГМ) и ручни митраљез РП-46, али је одбачен због попречног пуцања чаура приликом паљбе“, саопштио је концерну „Калашњиков“ историчар стрељачког оружја Андреј Уланов.
Ствар је у томе што су приликом конструисања митраљеза ТКБ-464 његови творци одлучили да се усредсреде на елементе митраљеза Горјунова СГ-43 који је већ био у арсеналу совјетске армије. Конструктори су претпостављали да такво решење може позитивно утицати на комисију будући да се радило о митраљезу чија је производња већ разрађена. Нажалост, митраљез ТКБ-464 је одбачен због пуцања чаура 7,62х54 мм приликом увлачења реденика. Управо тај недостатак је због велике брзине механизма и „дугачког“ несиметричног механизма за затварање цеви имао и СГМ, који је конструкторима послужио као узор и на коме је заснована конструкција модела ТКБ-464.
На крају су се инжењери посветили изради других система оружја. На пример, под руководством Вјачеслава Силина је 1961-1966. направљено полуаутоматско оруђе 2А28 „Гром“ глатке цеви и калибра 73 милиметра. Тај топ је постао готово универзалан и примењен је у десетак модела војне технике.