Русија је овог августа на „Армијским играма“ 2019. представила своју прву женску тенковску посаду. Даме су управљале супермоћним војним тенковима са моторима налик на оне који се користе у авионима. То су тенкови Т-80 који се пробијају кроз дрвеће и шуме брзином до 80 километара на час.
Одлука да се женама дозволи да управљају тешким оклопним возилима наишла је на критику на друштвеним мрежама. Један од корисника интернета је чак написао да „жене никад не би требало да возе тенк! Шта ће учинити када спадну гусенице?! Оне нису чак довољно снажне ни да управљају полугама и механизмима у тенку!”.
Међутим, Анастасија Баранова, Марина Пушкарјова и Дарја Сиротенко демантују ове тврдње. Ове три даме су изабране међу неколико хиљада кандидата да постану део прве руске женске тенковске посаде.
Све оне су војници и пре само неколико година нису имале никакве везе са тенковима, па чак ни са лаким оклопним возилима. Све оне су професионални војни лекари: хирург, терапеут и фармацеут. Служиле су у медицинском одељењу Министарства одбране и изразиле су жељу да учествују у конкурсу за чланове тенковске посаде.
Руско Министарство одбране не објављује тачно каква су тестирања морале да прођу кандидаткиње. Али се зна да се ради о серији тестирања која проверавају способности вожње, као и психичку и физичку спремност. Све жене које раде за Министарство одбране могле да су учествују у конкурсу.
Све три даме које су заслужиле да управљају тенком Т-80 одрасле су у војним породицама и од детињства су желеле да буду војници. Чим им се указала прилика да стекну другу војну професију и постану чланови тенковске посаде, нису оклевале и одлучиле су да покушају.
Да би научиле да возе тенк, морале су да живе типичан војнички живот у касарнама у једној од руских тенковских дивизија. Сваког дана будиле су се у 6 ујутро, одлазиле на јутарње физичке вежбе, а затим на доручак. Затим су имале часове и вежбе вожње на којима су се обучавале како да управљају металним чудовиштем тешким 40 тона са топовима који пробијају зграде.
Према њиховим речима, бити члан тенковске посаде није нимало лак задатак. Најтеже за њих било је да утоваре муницију у тенк. На пример, сваки пројектил (а најлакши је тежак око 19 килограма) мора се ручно убацити у тенк. Тако да девојке када иду на гађања морају саме да утоваре неколико десетина граната.
Али сама вожња је, кажу оне, једноставна и може се поредити са вожњом обичног аутомобила. Како кажу, Т-80 има само четири брзине које се лако мењају. Стабилан је при скретању и лако се креће по тешком терену.
Ове даме не изгледају као типична тенковска посада, јер обични тенкисти нису виши од 170 cm. Најнижа дама је, међутим, висока 170 cm, а највиша чак 185 cm. Војска има среће што је уместо манекенства изабрала војну службу!
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
