Кинези о руском тенку Т-72: Рекордна брзина од 84 км/ч неће затребати у пракси

У Подмосковљу су 17. августа свечано затворене „Међународне армијске игре 2019“. Ово такмичење се одржава већ пети пут, а ове године је било најпосећеније. Кинеска екипа је заузела друго место по броју освојених награда. Експерти сматрају да је од постигнутих резултата далеко важније уочавање разлика између кинеске армије и њених моћних ривала током практичних дејстава, пише кинеско издање Хуанцу Шибао. 

Они кажу да се не треба много обазирати на коначан резултат такмичења те да је Кинезима много важнија размена искустава, уочавање својих недостатака и даље усавршавање сопствене армије.

Кинески лист Хуангђиу Шибао пише да се „Армијске игре“ одржавају у условима који су слични борбеним дејствима, али се ипак битно разликују од правог ратовања. У појединим дисциплинама је, кажу Кинези, театралност стављена у први план науштрб веродостојности, а правила се не могу поредити са начином на који се воде права борбена дејства. Генерално гледано, поменути лист констатује да су „Армијске игре“ усмерене на демонстрирање вештина појединаца. Вреднују се само елементарни методи који немају ничег заједничког са оперативним и тактичким умећем.

По мишљењу кинеских експерата, на резултате такмичења су утицала два фактора. Први је корелација између технике и посаде. Није била дозвољена примена појединих нових модела напредног наоружања, али са друге стране управо се на примитивнијој опреми најбоље проверава вештина и обученост. У дисциплинама где је коришћеа потпуно иста техника било је великих разлика у резултатима, што значи да нису све екипе биле подједнако добро припремљене.

Други фактор је усклађеност технике са правилима такмичења. Екипе су користиле технику и оружје различите конструкције и карактеристика. На пример, тенк Т-72 на коме се екипа Русије такмичила у „тенковском биатлону“ развио је брзину од 84 километра на час и прешао трасу за 1 час, 33 минута и 20 секунди. Поред тога, његов систем за управљање паљбом се добро показао у гађању непокретних циљева. Кинески тенк 96В није могао да развије толику брзину. Лист Хуангђиу Шибао, међутим, скреће пажњу на чињеницу да у ратним условима тенк нема разлога да се креће брже од 80 км/ч. Као пример се наводе западни тенкови треће генерације који су у почетку развијали брзину од 70 км/ч али су после ојачавања оклопа постали тежи и још спорији.

Кинески стручњаци тврде да ће се и победа и пораз кинеске екипе третирати као успех, будући да је понекад управо пораз највеће достигнуће, јер се у њему испољавају сви постојећи проблеми: „Ми извлачимо из пораза поуку, усавршавамо се и побољшавамо нашу технику и наше вештине“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!