Оружје Судњег дана: Које две ракете су у августу лансирале руске атомске подморнице? (ВИДЕО)

Слободан Ђукић
У суботу 24.августа из акваторије Баренцовог мора и Северног леденог океана лансиране су две интерконтиненталне балистичке ракете са два типа руских стратешких подморница. После успешног лансирања, ракете су погодиле своје мете које су биле удаљене неколико хиљада километара. О каквим се заправо ракетама ради?

У водама Баренцовог мора се одједном појавила стратешка нуклеарна подморница „Јуриј Долгоруки“ класе 955 „Бореј“ која је из подводног положаја лансирала ракету Р-30 „Булава“ (НАТО SS-N-30). Ова ракета је погодила своју мету на руском Далеком истоку. Тачније њена мета је била макета која се налазила на војном полигону Кура на Камчатки.

Подморнице класе 955 „Бореј“ спадају у борбена пловила четврте генерације, која су наоружана 3-степеним интерконтиненталним балистичким ракетама „Булава“. Свака подморница ове класе може у свом борбеном спремнику да носи 16 ових ракета, које су способне да остваре пројектовани максимални домет и до 11,000 км, у временском интервалу 20-25 минута. Оно што посебно застрашује, јесте деструктивна моћ подморничког ударног арсенала који може у прах и пепео да претвори практично читав један континент. Наиме, свака од ових ракета носи по 10 независно усмерених бојевих глава, које су еквивалента 150кт. Ракетни плотун испаљен из стратешке подморнице „Јуриј Долгоруки“ може да покрије и до 160 непријатељских циљева (подморница „Дмитриј Донски“ класе 941УМ „Акула“ и до 200 циљева).

"Булаву" је развио чувени МИТ ( „Московский институт теплотехники“). Решење о уласку у пројекат развоја нове интерконтиненталне балистичке ракете подводног базирања донесено је 1998.године. Прва ракетна тестирања ове ракете су отпочела 23.септембра 2004.године са платформе стратегијске нуклеарне подморнице „Дмитриј Донски“ класе 941 „Акула“. Она су до 29.јуна 2007. године, када је донета одлука о почетку њене серијске производње и увођењу у наоружање, имала променљив успех. Регистровано је неколико отказа на ракети, приликом њеног лансирања из подводног положаја.

Руски конструктори су у наредним годинама успели да отклоне ове уводне проблеме који се уобичајено јављају приликом развоја новог оружја, тако да је од 2010.године њено тестирање обављано са готово 100% успехом. У временском интервалу од 2010.године па до данашњег дана, главне подморнице за лансирање ових ракета су биле класе 955 „Бореј“ (К-535 „Јуриј Долгоруки“, К-550 „Александар Невски“, К-551 „Владимир Мономах“). До сада је реализовано укупно 33 лансирања ове ракете.

Као што смо рекли ракета се састоји из три степена. Њен домет се креће у распону од 8,000-11,000 километара. Са накаченом бојевом главом „Булава“ је дугачка 12,1 метар. Њена калибар је 2000 мм. Покреће је мотор на чврсто гориво. Укупна тежина ракете у борбеном спремнику подморнице је 36,8 тона. Она је способна да понесе терет масе 1,150кг. Ово је довољно за инсталацију бојевог блока који се састоји од 6-10 независно усмерених бојевих глава снаге 150кт. Вероватна кружна грешка (одступање од циља) на максималном домету износи >350 метара.

У наоружање је усвојена 2018.године, и налази се на стратешким нуклеарним подморницама класе 955 „Бореј“ (+ модернизовани нуклеарни подводни колос „Дмитриј Донски“ класе 941УМ „Акула“).

У исто време из акваторије Северног леденог океана је полетела још један ракета. Овај пут је у акцији учествовала стратегијска нуклерна подморница К-114 „Тула“ класе 667БДРМ „Делфин“. Ради се о подморници која је направљена још у совјетско време, али која је и даље веома употребљива. Спада у борбена пловила треће генерације. Она може да носи до 16 интерконтиненталних балистичких ракета Р-29РМУ2 „Сињева“.

Ракета Р-29РМУ2 је као и у случају њене млађе сестре „Булаве“ пројектил који се састоји из три степена. Међутим, за разлику од „Булаве“ ову ракету погоне ракетни мотори на течно гориво. Ракета која носи ознаку „Сињева“ је усвојена у наоружање 9.јула 2007.године. Настала је на основу ракете Р-29РМ која се налазила у наоружању од 1986. године. Практично, ради се о њеној модификацији.

Још једна разлика која је уочљива приликом поређења са ракетом новије генерације „Булава“ јесу димензије/габарити, који се доста разликују. Наиме „Сињева“ је прилично већа од „Булаве“. Њена дужина са бојевом главом износи готово 15 метара, а маса 40,3 тоне. Међутим, њена носивост је знатно већа и достиже готово 2,800кг, што је за 1,650кг више него код „Булаве“. Ово омогућава интеграцију снажнијег термонуклеарног бојевог терета мегатонске снаге која се може састојати од 4 индивидуална бојева блока (главе) сваки појединачне снаге 500кт, или до 10 индвидуалних бојевих блокова од којих је сваки еквивалента 100кт. Ефективни домет ове ракете се креће у распону од 8,300-11,547км. Максимално одступање ракете од циља је >500 метара.

У току је разматрање наставка овог пројекта даљом модернизацијом ракете Р-29РМУ2 на стандард Р-29РМУ3 „Сињева-2“ које би требале да буду базиране на подморницама 955 „Бореј“ као алтернатива ракетама „Булава“. За сада је перспектива овог пројекта неизвесна.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“