„Рушење је наш заштитни знак. Мина тежине 130 килограма пада на свој циљ са висине од 5,000 метара. Свега једна мина је довољна да својим ударом обори објекат са 10 спратова. А у њој се још налази и бојева глава“ – рекао је командир на батерији тешких минобацача 2С4 „Тулипан“.
Једно од најмоћнијих артиљеријских оруђа у руској армији је име добило по свом спољном изгледу. Наиме, приликом дејства из своје масивне цеви дужине пет метара, ствара се страховит стуб пламена који личи на цвет са крупним овалним латицама. Истина слична имена „цвећа“ су добила и друга артиљеријска средства из совјетског времена, као што су „Пион“, „Гвоздика“, „Гианцинт“ и други – преноси интернет портал РГ.
Мина калибра 240мм која се испаљује из „Тулипана“ по својим димензијама и облику личи на ваздухопловну бомбу средње величине.Она се у оборену цев убацује помоћу пуњача, на сличан начин као код хаубице. Пре тога се специјалним ротирајућим носачем, граната подигне из транспортног сандука и стави у вођице пуњача. Пошто пуњач убаци мину у цев, затвара се цев и поставља у вертикални положај. Када се цео овај циклус заврши, посада је спремна да дејствује и погоди свој циљ који може да буде удаљен десетак километара.
На команду „Триста тридесет и три“- коју користе сви артиљерци, командир посаде на минобацачу врши окидање тако што притисне одговарајући тастер на даљинском управљачу . У том моменту долази до страховитог праска, од којег затрепере сва стабла која се налазе и његовој близини, док огромна мина тешка 100 и више килограма лети у небеса. Она може да достигне висину и до 5000 метара, тако да је ваздушни простор где вежбају „Тулипани“ затворен за саобраћај.
„Овде нема ни хидрауике, ни електронике, оруђе је отпорно на различите нивое атмосферског притиска, температуру, последице нуклеарног удара. Једино што може у неким екстремним ситауцијама да настрада је преносна радио станица и ништа више“- прича командир батерије. „Оруђе се налази на гусеничној платформи, тако да је без обзира на своје габарите, веома проходно и маневарбилно на терену на коме нема путних комуникација. У реалним борбеним ситуацијама то је изузетно важна способност која чува главу. Ми из покрета изађемо на ватрену позицију, извршимо дејство по непријатељу, одмах напуштамо позицију, и тако у круг“ – напомиње артиљеријски официр.
Гигантског минобацача се посебно плашила непријатељска жива сила у Авганистану и Чеченији. „Тулипану“ је често била довољна свега једна граната, да унишити утврђена скровишта у којима су се крили муџахедини, или планинске лавиринте који се користиле чеченске вехабије. У његовом борбеном комплету се налазе и мине са тактичким нуклеарним пуњењем снаге 10кт. Ове мине су реактивне и имају дупло већи домет од стандардне муниције.
Вежбе ће се продужити ко краја овог месеца. У њима учествује више од 560 војника, са више од 100 јединица борбене и специјалне технике.
2С4 „Тулипан“ је совјетски минобацач великог калибра (240мм) који је због своје карактеристичне убацне путање мине, намењен уништавању утврђених циљева непријатеља, који нису доступни другим типовима артиљеријског оружја. Борбени комплет овог минобацача се састоји од 20 разорних мина појединачне масе од 134кг, као и десет активно-реактивних мина са повећаним дометом. Ове последње имају масу од чак 230кг. Ефективни домет минобацача са обичним минама износи 9,000 метара, док са активно-реактивном мином домет достиже готово 20,000 метара. Поред мина са разорним бојевим главама, 2С4 Тулипан може да испаљује и мине са касетним бојевим главама, па и навођене суперпрецизне мине типа „Смельчак“ које су посебно ефикасне против минијатурних-тачкастих циљева. Захваљујући изванредној ватреној моћи овог оруђа, Руси су за 2С4 Тулипан развили и специјалну запаљиву мину „Сайда“, као и неутронску муницију „Смола“ и „Фата“. Горе смо напоменули да овај минобацач може да дејствује и са минама које имају тактичку нуклеарну бојеву главу, која се обично качи на активно-реактивни пројектил.
Руска армија у свом саставу има око 430 минобацача овог типа.