Како се на Уралу од муља прави злато? (ФОТО)

Роман Бајкалов, прес служба УГМК
Експерти Лондонске берзе метала овом производу дали су статус највишег квалитета Good delivery.

Црна каша на дну каде за електролизу у овој фабрици буквално је тешка као злато. То су примесе које доспевају у талог у процесу добијања барка из бакарне руде. У њој се налазе злато, сребро, као и ретки селен, телур и знатни део Меднељејевог периодног система. У предузећу „Уралелектромед” недалеко од Јекатеринбурга (око 1700 километара источно од Москве) анодни муљ (како се ова каша назива) се прерађује при чему се издвајају његови драгоцени састојци. Од 1997. године овде се производе златне и сребрне полуге.

У Русији се још од 18. века племенити метали добијају издвајањем из различитих легура помоћу  хемијских реакција. Најпре је афинажа била искључиво посао Московске и Санктпетербуршке ковнице новца. Технологија се непрекидно усавршавала и постепено прешла у различите фабрике. Данас је у Русији користи 10 предузећа. „Уралелектромед” држи  3,5% производње златних полуга и 25,2% производње сребра на руском тржишту. То је преко 10 тона злата и преко 200 тона сребра годишње, а све то је нуспроизвод у процесу производње бакра.

Моћ ватре     

Пре него што се од црног муља добију сјајне полуге, он треба да прође неколико трансформација. Најпре се цевима пребацује у друго постројење, где се обрађује јаком сумпорном киселином и спаљује, како би се уклониле испарљиве компоненте, а затим шаље у следећу фазу топљења. Тако се добија сребрно-златна легура, позната као „доре”(од француског doré – „златан, позлаћен”). Помоћу хемијске реакције она се раздваја: злато прелази у шљаку са малим садржајем примеса, из које се затим издваја чисти златни прах. Сребро остаје у раствору, пречишћава се и шаље на електролизу – процес таложења кристала чистог сребра на катодама (у прилогу можете погледати снимак).

Даља судбина честица племенитих метала је идентична. Оне се шаљу у пећ на поновно топљење, како би се затим ужарени метал разлио у калупе од ливеног гвожђа. Температура у пећи за топљење злата је 1100 степени, а за топљење сребра нешто виша од 900. Радници се од опекотина и топлоте штите специјалном ватросталном опремом. Како би се у калупе налила потребна количина метала, на његовој унутрашњости се кредом поставља ознака. Затим се калуп премазује графитном смесом, како се злато и сребро не би залепили. Чим се полуга стегне, вади се из калупа помоћу хватаљки, хлади у води и брише крпом, како вода при сушењу не би оставила мрље. Овај процес траје пет минута, након чега се још увек топла, свеже изливена полуга може узети у руке.

Али треба пазити: наизглед мала, златна полуга је тешка као спакован кофер средње величине: 12 килограма, док полуга од сребра има чак 30 килограма. Зато их није лако подићи са стола, а када их подигнете, размишљате само о томе како да их не испустите и не оштетите тако драгоцену ствар. Једна златна полуга вреди преко пола милиона, а сребрна преко 15 хиљада долара. Приликом слања купцу на њој не сме бити ни огреботина ни напрслина.

Брижне руке

У заводу се према изливеним полугама односе са много пажње: оне се после хлађења и сушења пребацују у одељење за обраду, где се свака полира док не заблиста. Отпаци од полирања сакупљају се специјалним усисивачем који је запечаћен пломбом. Усисивач се отвара једном месечно пред комисијом и честице драгоценог метала враћају се у производњу где поново пролазе кроз топљење и даље кроз читав процес. После полирања полуге долазе у одељење за проверу квалитета, где се мере и пажљиво прегледају. „Злато и сребро помало подсећају на шупљикаву чоколаду”, објашњава контролор Ирина Швецова, која се надвија над сваку полугу и посматра сваки милиметар. „Ја проверавам да се у поре на њиховој површини не завуче прашина”.

Следећа фаза је маркирање. То је мушки посао, јер се сви потребни параметри (ознака предузећа, марка злата, чистоћа метала, година производње, редни број производа) на полугу наносе помоћу шаблона, чекића и жига. „Ако погрешите, полуга се враћа у собу за обраду, где се поново полира, мери и ставља се нови жиг”, објашњава начелник одељења за афинажу Татјана Јефинова. „Грешке се дешавају веома ретко, трудимо се да их избегнемо.” После провере полуге се бришу алкохолом како би се уклонили отисци прстију, гареж и прашина. Затим се полуга фотографише и пажљиво пакује у полиетиленску фолију и платнену врећицу која се шије у фабрици, па се смешта у специјални контејнер. У том облику шаље се у руске банке, одакле затим може да иде и у извоз. 

Чистоћа племенитих метала који се у заводу „Уралелектромед” добијају од остатака производње бакра, износи 99,99%. Још почетком 2000-их висок квалитет овдашњег злата и сребра су оценили експерти Лондонске берзе племенитих метала и доделили му ознаку највишег квалитета Good delivery, коју предузеће мора да обнови сваке три године. У Русији само пет предузећа поседује ову ознаку квалитета и зато је контрола у овој фабрици на највишем нивоу. Савремена производња злата је далеко од алхемије: у њој је све проверено до најситнијих детаља.

Прочитајте такође! Научници из Русије развили нову технологију трагања за дијамантима

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“