ЛЕД сијалице су осветлиле наше животе релативно недавно као ефикаснија алтернатива старим инкандесцентним сијалицама. Али изгледа да је и њима стигла конкуренција. Истраживачи из Московског физичко-техничког института (МФТИ) и Физичког института „Лебедев” Руске академије наука направили су прототип катодолуминисцентне лампе за осветљење. Ова технологија се проучава од 80-их година, али без успеха – све до сада.
Нова сијалица направљена у Русији ослања се на феномен аутоелектронске емисије и функционише по истом принципу као стари телевизијски апарати: помоћу катодних цеви. Ова технологија има велики број предности, кажу њени креатори. Може да емитује светлост било које боје (од црвене до ултраљубичасте) и функционише у готово свим условима.
„Покушали смо лампу да ставимо у течни азот на минус 180 степени Целзијуса и наставила је да ради! Затим смо је загрејали до 300 степени Целзијуса и такође је наставила да ради”, каже професор Јевгениј Шешин, заменик шефа катедре за вакуумску електронику на МФТИ, који је био на челу истраживачког тима.
Катодолуминисцентна сијалица која је у Русији добила надимак „Шешинова лампа” не губи ефикасност са временом и нема рок трајања. Ако би се масовно производила, била би јефтина (око 30 рубаља или 0,47 долара) и радила би до 10.000 сати. То изгледа мало у поређењу са ЛЕД сијалицама, које имају процењено трајање од 50.000 сати, али у пракси ЛЕД сијалице могу брзо да изгубе сјај.
„За разлику од ЛЕД сијалице, нашој лампи не шкоде високе температуре. Може се користити тамо где диоде брзо изгубе сјај, као што су уградне лампе на таваници, где не постоји довољно хлађења”, каже коаутор пројекта Дмитриј Озол са катедре за вакуумску електронику на МФТИ.
Шешинова лампа је такође еколошки чистија алтернатива у односу на ултраљубичасте флуоресцентне цеви, које ће ускоро бити забрањене у оквиру Минамата конвенције Уједињених нација о живи. Како објашњава Михаил Данилкин из Физичког института „Лебедев” РАН, неке индустрије које користе лампе са живом за стерилизацију воде и дезинфекцију ваздуха, на пример, могу бити веома споре.
„Русија није једина земља која је заинтересована за катодолуминисцентну технологију осветљења. И у САД су били покушаји масовне производње оваквих сијалица, али, као и стари телевизори, оне су биле гломазне и било је потребно време да се катода загреје на радну температуру, што је одбијало потрошаче. Шешинова лампа, међутим, не тражи никакво загревање, а осим тога, технолошки је напредна и јефтина у производњи”, каже професор Шешин. „Ова технологија је наш know-how, нико други на свету је не поседује.”
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
