Разлог за Ледено доба пронађен у прашини код Санкт Петербурга

Global Look Press

Међународна истраживачка група, у чијем саставу се налазе и научници из Геолошког института Руске академије наука и руског Института за геологију и технологије експлоатације нафте и гаса, представила је сензационално научно откриће које одговара на питање зашто је дошло до Леденог доба. Пад температуре који је довео до масовног изумирања живих организама научници везују за космичку прашину која се формирала приликом судара астероида из орбита Марса и Јупитера.

У чланку који је објављен у часопису ScienceAdvances наводи се да је ова прашина падала на нашу планету током два милиона година.

Истраживачи тврде да је концентрација прашине била тако велика да је блокирала сунчеву светлост, што је довело до пада температуре на планети.

Трагови свемирске прашине пронађени су у морском кречњаку поред обала реке Лине која се улива у Неву, а такође у композитним узорцима са локације насеља Кинекуле на југу Шведске.

У различитом облику трагови свемирске прашине пронађени су у разним геолошким епохама, али у узорцима са Лине и из Кинекула њена концентрација је била изузетно висока. За време Леденог доба, које је на Земљи наступило пре око 443 милиона година, изумрло је око 85% свих врста морских бескичмењака. Научници то доба називају Ордовицијумско изумирање.

Такође, 20-30 милиона година пре овог изумирање на Земљи су убрзано почеле да настају нове врсте. Овај процес научници називају Велико ордовицијумско умножавање врста. 

Научници одавно претпостављају да је повећање концентрације свемирске прашине на Земљи изазвао неки догађај изван наше планете. У објављеном истраживању се наводи да је пре 466 милиона година између орбита Марса и Јупитера дошло до судара великих астероида и да су њихови остаци довели најпре до великог умножавања врста, а затим до масовног изумирања.

Прочитајте такође! Зашто су мамути изумрли? Научници близу решења мистерије леденог доба

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“