СЕР, ТАМО СУ РУСКЕ РАКЕТЕ! Списак руских система које Британце доводе до констернације

Слободан Ђукић
Команда британског ратног ваздухопловства је веома забринута услед формирања непробојне зоне забране приступа и маневра (A2/AD), коју су успели да образују Руси, захваљујући новим системима великог домета који ефикасно могу да дејствују против читавог спектра циљева у ваздуху, на копну и води. Ово у великој мери угрожава оперативне способности наше војске, констатују високи официри британске армије

У Великој Британији су коментрисали најопасније видове руског наоружања. Шта је то што Британце највише ужасава од руског наоружања, писао је интернет портал Baltnews  а пренео inosmi.ru.

Помоћник начелника штаба британског ратног ваздухопловства Џулија Бол је оценио да су руски далекометни системи ПВО С-400 „Тријумф“, обалски противбродски ракетни комлекс „Бастион-П“ и оперативно-тактички ракетни комплекс „Искандер-М“ најопаснији видови руског тактичког оружја, саопштио је интернет портал Janes 360.

Према речима Бола, захваљајући овим системима наоружања руска армије је успела да образује веома компактну зону забране приступа и маневра (A2/AD), која може у великој мери да смањи оперативне могућности бритнаске војске приликом реаговања на потенцијално опасну ситуацију. Ова концепција обуздавања условног непријатеља, ствара неупоредиво већу опасност за операције кретања и премештања борбених ефектива у зонама које ватрено покривају горе наведена средства.

Помоћних начелника штаба британског ратног ваздухопловства је оценио да се против ове претње може изнаћи одговор, који ће се базирати на примени система са вештачком интелигенцијом, развоја нових видова перспективног оружја и промени тактике у извођењу борбених дејстава. У даљем тексту навешћемо средства која код Британаца стварају највећи страх:

Дуга рука неухватљивог „Искандера“

Високопрецизни оперативно-тактички ракетни комплекс Копнене војске „Искандер-М“ је намењен за прикривене-изненадне ракетне ударе по критично важним објектима у оперативној дубини непријатељског фронта. Захваљујући изузетно прецизној ракети¹, овај систем је способан да уништи различите типове циљева, као што су средства ватрене подршке, системи ПВО и ПРО, укључујући и борбене авионе базиране на аеродромима.

Ракета која се испаљује из ракетног система „Искандер-М“ може да достигне висину између 50-55км. На овој висини она не може да буде пресретнута ни са једним системом ПВО. Одлика овог система је висока мобилност, а могућност његовог правовремног откривања и лоцирања је веома мала. За свега 60 секунди он је у стању да лансира две ракете и напусти своју ватрену позицију у потпуно пасивном стању (искључени сви уређаји).

Путању ове ракете је изузетно тешко предвидети. После лансирања и приликом њеног кретања ка циљу, ова ракета врши интензивне маневре који достижу оптерећење од чак 30G. Да би се ова ракета оборила њена ракета-пресретач би морала да буде у стању да истрпи оптерећење и до 90G што је у овом моменту технички неизводљиво.

Оперативно-тактички ракетни системи „Искандер-М“ се налазе у оквиру ракетих јединица у саставу сваког војног округа, укључујући и Калињинград, што код западних војних стратега највише „боде очи“.

Непрелазни чувар копна 

У наоружању овог компелкса се налази унифицирана суперсонична самонавођена противбродска ракета „Оникс“². Основна његова намена је ефективна борба против површинских бродова без обзира на њихов тип и класу, укључујући тешке крстарице и носаче авиона, поморско-десантне групе, конвоје, самосталне бродове и површинске радио-контрасне циљеве, у условима масивног електронског ометања и засићености средствима ПВО/ПРО.

„Бастион-П“ је у стању да у пуном капацитету заштити поморску границу и обалу захваљујући моћним ракетама које могу да остваре домет и до 600км. Систем има способност брзог преласака из маршевског у борбени положај, који не траје дуже од пет минута. После овог периода „Бастион-П“ је спреман да оствари ватрено дејство, тачније лансира ракету „Оникс“.

Поред ракета „Оникс“ у оквиру овог система се налази самоходна лансирна јединица К-340П на бази МЗКТ-7930 „Астролог“ коју опслужују три члана посаде. Ту се налази и пункт бојевог командовања К-380Р на бази КамАЗ-43101 у коме налазе четири члана посаде. Овај систем је опремљен и аутоматизованим комплексом управљања, који је засићен информационо-техничким уређајима који повезују борбена средства комплекса са главним командним пунктом, као и комплексом средстава техничког обезбеђења.

 „Бастион-П“ спада у системе обалске одбране за којим влада изузетно велико интересовање страних купаца, који поседују дугачку морску границу. Осим руске армије, експортну верзију овог система у свом наоружању има вијетнамска армија.

Оруђе која генерише неприхватљиве губитке

С-400 „Тријумф“ је најновији руски противваздухопловни ракетни систем великог домета. Он представља одоговор на производњу америчких система сличне намене Patriot, као и противракетног система THAAD.

Он је намењен за борбу против свих савремених и перспективних средстава ваздушно-космичког оружја. Његов максимални хоризонтални домет је око 400км (ракета 40Н6Е), док по висини делује и до 35км. Формацијски, у оквиру једног дивизиона се најчешће налазе 2-3 батерије овог система, са укупно 8-12 транспортно-лансирних јединица. Један дивизион у свом саставу има 48 ракета спремних за моментално дејство. Цео ракетни пук хипотетички може да нападне 96 ваздушних циљева непријатеља, у оперативном борбеном радијусу до 400км.

Систем је ушао у наоружање 28.априла 2007.године. Државни програм опремања руске армије има у плану да до 2020.године заврши комплетирање 56 дивизиона система С-400, што ће омогућити комплетно преоружање 28 ракетних пукова који се формацијски састоје из два дивизиона опремљених овим изузетно моћним средствима. У овом тренутку руска армија у свом наоружању има 53 дивизиона опремљена системима С-400 „Тријумф“ који се налазе у наоружању 23 ракетна пука и два центра за обуку ракеташа.

Заменик председника Руске академије ракетних и артиљеријских наука Константин Сивков је недавно за Baltnews рекао, да су амерички системи Patriot инфериорнији од руских система С-400. Он је напоменуо, да се овај амерички систем у сваком моменту може даљински онеспособити (закључати) уколико то одлучи Вашингтон.

 „Противваздухопловни ракетни систем С-400 је знатно ефикаснији од америчког аналога Patriot. Максимални домет ракете испаљене из америчког система износи 120км, док С-400 може да обори аеродинамичке циљеве на даљинама и до 400км. Patriot не може да обара своје циљеве иза хоризонта, као што то може С-400“ – рекао је Сивков.

Ракетни систем „Тријумф“ даје Русима значајну геополитичку предност. Савремени ракетни ПВО системи руске производње су опремљени новим радарско-осматрачким станицама, које им омогућавају да на екстремно великим даљинама непријатеља уоче, и потом нападну - униште. Руски ПВО систем С-400 у свом арсеналу поседује четири типа ракета, различитих габарита и намене, захваљујући којим један комплекс може да реализује задатаке који су везани са комплетан ешелонирани систем противваздухопловне одбране (ПВО).

С-400 је направљен на бази најбољих особина његовог претходника С-300, као што су нпр. способности пресретања балистичких ракета и брзе замене транспортно-лансирних модула са ракетама.

——

¹ Квазибалистичка ракета 9М723 се одликује изузетно великом брзином лета. Карактерише је променљива треајекторија, тако да представља веома захтеван циљ којег је веома тешко оборити са системима ПРО. Ракета је способна да при брзинама које премашују 7500 км/ч, маневрише по висини и правцу. Том приликом она трпи оптерећење и до 30G. Током свог лета може да достигне висину и до 100км. Њен максимални домет износи 500 км. На тој даљини њено максимално одступање од циља износи свега 5-7 метара.

² Ракета је тешка 3000 килограма и дугачка осам метара. Калибар бојеве главе је 670мм.Погони је тзв “Ramjet” мотор који је тежак 200 килограма. Са њим ракета може да достигне брзину од око 3000 км/час. Експортна варијанта ракете која носи ознаку „Јахонт“ може да погоди циљ на 300км, док верзија ракете која је искључиво намењена за потребе руске армије носи ознаку “Оникс” има домет до 600км. У првом делу путање ракета се наводи инерцијално са радарским висиномером, док у завршници путање у зависности величине циља команду над ракетом преузима моноимпулсна радарска глава за самонавођење која може да захвати циљ на даљини од 75км. Наоружана је пробојно-рушећом бојевом главом.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“