„СЕЈАЧ СМРТИ“ ЗА ТЕРОРИСТЕ: Српска верзија чувеног митраљеза ПКМ у одбрани отаџбине

Чувени добровољац и Херој Русије Анатолиј Лебед "Тоља" са југословенском/српском верзијом митраљеза М84 на обронцима Паштрика 1999.године

Извор фотографије: интернет портал Бог-рата
Гранични батаљони Војске Југославије су током НАТО агресије али и раније, били први на удару терористичких формација тзв. ОВК, али и припадника специјалних јединица из земаља агресора. Често су на малобројне групе војника које су покривале доста широк и непроходан простор, наваљивале групе од неколико стотина добро наоружаних терориста. У таквим околностима веома важну улогу на тактичком плану је одиграо митраљез М84 кога је крагујевачка компанија „Застава Оружје“ направила на бази ПКМ.

Ове терористичке групе су уз снажну артиљеријску, али и ваздухопловну подршку, стално покушавале да пробију граничну линију и уђу на територију СР Југославије, тачније Косова и Метохије. Радило се о добро наоружаним и организованим формацијама које су одлично познавале терен. Приликом својих напада користиле су најподесније правце, који су се тешко могли бранити. Међутим, без обзира на све, ове терористичке скупине шареноликог састава нису до краја рата постигле практично никакве резултате у својим намерама. Осим јуначког срца српских граничара, у томе их је онемогућило и врло ефикасно оружје које је красило њихове редове. Радило се митраљезу М84 који је по совјетској лиценци производила „Застава Оружје“, а кога су у ратовима на простору бивше СФРЈ још називали и „Сејач смрти“, „Цеца“ итд.

Реч је о веома поузданом оружју које има изузетно велику ватрену моћ. Код њега се највише ценила издржљивост, отпорност на различите нечистоће, влагу, екстремне услове експлоатације. Борци који су имали додира са овим митраљезом ценили су и његову прецизност. На њих је посебно деловао громки звук који је овај митраљез стварао приликом свог дејства. Ово је често био моменат да се у одсудном тренутку среде своји редови, прихвати борба против бројнијег непријатеља, и разбије његов напад.

М84 је универзално оружје. У пракси се чешће користио као пушкомитраљез ослањањем на преклапајући двоножац, него митраљез (уз њега је ишло и митраљеско троножно постоље). Захваљујући релативно малој тежини и укупним габаритима, нишанџија је са њим могао врло вешто да манипулише. Да се једноставно и брзо пребацује са једног на други положај, користећи разне природне и вештачке препреке за организацију ватрене тачке.

У Војсци Југославије су за митраљесце углавном бирани војници који су се издвајали по својој физичкој снази. У том погледу није била битна телесна висина, него више моторичке способности, од којих се највише ценила брзина и снажна издржљивост. Митраљезац је морао да буде у стању да под борбом, максимално успешно користи све тактичке предности свог основног оружја. Да заједно са њим ефикасно дејствује у различитим ситуацијама, често и у покрету. Јако су биле важне и психолошке одлике митраљесца. Он је морао да поседује снажан карактер, где је неретко својим примером знао да мотивише комплетан пешадијски вод током битке. Ту се подразумевала и ванредна храброст, јер су митраљесци у условима блиске борбе често били главна мета која је на себе привлачила ватру непријатеља. Ово је давало одушка остатку пешадијског одељења или вода да се среди и изврши одсудан напад на противника који је углавном био прикован за тло.

Популарна 84-ка (исту ознаку је носио и основни борбени тенк М-84) је митраљез развијен у фабрици „Застава Оружје“ из Крагујевца. Основа за пројекат је био митраљез ПКМ развијен у тадашњем Совјетском Савезу. Његова основна намена је уништавање откривених и маскираних групних и важних појединачних циљева, неутралисање ватрених средстава непријатеља која дејствују кроз пушкарнице бункера или утврђених зграда, уништавање и онеспособљавање моторних и слабије оклопљених возила и уништавање циљева у ваздушном простору.

Ово оружје користи метак у калибру 7,62×54R. Ради се о снажном пушчаном зрну које се појавило давне 1890.године, и које је било намењено за Мосинове пушке. У наредним деценијама овај метак је претрпео бројне модификације и задржао су у оперативној употреби све до данашњих дана.

Тежина његовог зрна у зависности од врсте муниције се креће у распону од 9,0-13,75 грама. Приликом опаљења из митраљеза М84 почетна брзина зрна на устима цеви износи 825 м/сек са кинетичком енергијом од 3,000 џула. На пример, ова енергија је довољна да зрно са челичним језгром пробије шлем са даљине од 1,700 метара. Такође, панцирно-запаљиво зрно може да пробије оклопну плочу дебљине 7мм са даљине од 550 метара, као и преграде направљене од земље, дрвета или камена са даљине од 200-1,200 метара.

Што се конкретно тиче митраљеза М84 за гађање се употребљава муниција са обичним зрном (челично језгро), тешким (оловно језгро), обележавајућим, панцирно-запаљивим и панцирно-запаљиво-обележавајућим зрном. Митраљез се пуни редеником од 50 метака (са језичком или без њега) из муницијске кутије. Више реденика од 50 метака могу се спојити у један који може имати и до 250 метака.

Ефикасно дејство из митраљеза за живу силу и циљеве у ваздушном простору је на даљинама до 1,000 метара. Најбољи резултати се постижу изненадном паљбом на даљинама до 600 м. Сасређеном ватром одељења митраљеза жива сила или ватрена средства могу се неутралисати или уништити и на даљинама до 1500 метара.

Паљба из митраљеза може бити рафална (кратки рафали до 10, и дуги од 11 до 25 метака) а у тешким борбеним ситуацијама непрекидна до 250 метака.Нишанска даљина је до 1 500 метара. По потреби, митраљез користи и пасивни нишан 5 х 80 са којим је нишанска даљина 500 метара. Борбена брзина гађања је око 250, а теоријска од 650 до 700 метака у минути. Крајњи убитачни домет зрна је 3800 метара.

Када се користи као класичан митраљез (монтиран на постоље) М84 краси изузетна прецизност која се може упоредити са снајперском пушком. У овој функцији може да буде опремљен са три верзије нишана:пасивним нишаном ПН 5X80, оптичким ОН М80 који је идеалан за нишањење на већим даљинама, и ноћним нишаном који се употребљава за дејство у условима смањене оптичке видљивости.

Оно што посебно карактерише 84-ку је висока поузданост и једноставност његове конструкције. По овим параметрима митраљез ПКМ (укључујући наравно и лиценцну верзију М84) спадају у најбоља средства непосредне ватрене подршке у свету. Главни делови митраљеза су: цев, сандук са рукохватом, поклопац сандука са уводником, нишани, гасна комора са регулатором гасова, гасни цилиндар, повратни механизам, носач затварача са клипом, затварач, механизам за окидање, кундак и ножице.

Комплет митраљеза М84 још сачињава постоље и прибор.  Када је постоље неисправно или се из других разлога не може са њега гађати, митраљезом се дејствује са ножица.

Основне техничке карактеристике митраљеза М84:

  • маса митраљеза са постољем - 15 кг
  • маса цеви - 2,6 кг
  • маса реденика нанизаног са 100 метака - 3,8 кг
  • маса реденика нанизаног са 250 метака - 9,4 кг
  • маса постоља - 5 кг
  • дужина митраљеза - 1175 мм

Овај митраљез је и данас стандардан у јединицама Војске Србије. Чини основно пешадијско оруђе за ватрену подршку у пешадијским јединицама ранга одељења/вода. На бази овог митраљеза компанија Застава-Оружје је и напрвила варијанту М86 који се налази у наоружању оклопних борбених средстава (спрегнути митраљез на тенку М-84).

 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“