„Отац апокалипсе“: Највећи пројекти совјетског конструктора Козлова

CC BY 4.0 / Минобороны России /
Прва интерконтинентална балистичка ракета, војни сателити, борбени свемирски бродови – све су то пројекти руског конструктора Дмитрија Козлова. А он је рођен пре тачно 100 година, 1. октобра 1919. године.

Нуклеарна „Петица”

У децембру 1958. године недалеко од немачког града Фирстенберга тајни пројекат приводио се крају. Совјетски стручњаци непримећено су извезли и у Источној Немачкој разместили два дивизиона најновијих балистичких ракета средњег домета Р-5М са нуклеарним бојевим главама.

Четири ракете су биле усмерене према Енглеској, осам према Паризу, Бриселу, Бону и Рурској индустријској области Западне Немачке. Могући непријатељи о томе нису ништа знали. СССР је овакво оружје тада први пут разместио ван своје територије.

Прво лансирање стратешке ракете Р-5

Р-5М су у Источној Немачкој остале кратко. Већ на јесен 1959. године оба дивизиона су се вратила у Калињинградску област. До тада је у састав наоружања већ ступила ракета Р-12 са дометом од 2080 километара, тако да више није било потребе да се ракете размештају у иностранству. Р-5М је остала на борбеном дежурству све до 1968. године.

Дмитриј Козлов се налазио на челу тима који је ову ракету пројектовао почетком 50-их. Рад на „Петици” уследио је после неуспеха са „Тројком”, којој су били постављени недостижни задаци. Између осталог, Р-3 је требало да има домет од три хиљаде километара. То конструкторима није пошло за руком, јер нису имали ни искуства, ни материјала, ни опрему за тако нешто.

Домет ракете Р-5 сведен је на 1200 километара. Како би конструкција била што лакша, из ракете је уклоњен херметички инструментални одсек, као и термоизолација одељења са кисеоником.

Р-5 је припремана за распрскавајућу бојеву главу тешку једну тону, али је у војску ипак стигла њена модификација Р-5М, прва балистичка ракета са нуклеарним пуњењем на свету.

Са дометом од 1200 километара ове ракете су са граница СССР-а могле да стигну до свих објеката НАТО-а у Западној Европи. Оне су распоређене у готово све дивизионе инжењеријских бригада резерве Врховне команде, а добило ју је и 15 пукова Ратног ваздухопловства.

Далeкометна „Седмица”

У јануару 1960. године у састав наоружања ушла је ракета Р-7, прва интерконтинентална балистичка ракета на свету која бојеву главу од три мегатоне може да пошаље на раздаљину од осам хиљада километара. Ова ракета била је право чедо Дмитрија Козлова.

Тако је окончана нуклеарна доминација САД, које су се уздале у своје бомбардере. Совјетски Савез је стекао могућност да нападне америчку територију без коришћења авијације.

Први степен ракете се састојао од четири бочна блока, симетрично распоређена око другог степена. Други степен је садржао инструментални део, резервоаре за оксидациони агенс и гориво, погонски одсек, главни мотор и четири управљачка система. Као агенс коришћен је течни кисеоник, а као гориво керозин.

„Седмицу” је до циља водио комбиновани систем за управљање. Његови подсистеми су били задужени за стабилизацију приликом лета.

Прво лансирање ракете Р-7

Сматра се да је Р-7 најуспешнија совјетска ракета. 1957. године она је у Земљину орбиту подигла први вештачки сателит, а 1961. године први космички брод који је носио човека. Савремене ракете-носачи из породице „Сојуз” њени су директни потомци.

Војни „Сојуз”

До средине 1967. године група конструктора под руководством Козлова направила је у реалној величини макету необичног свемирског брода 7К-ВИ, наоружаног брзометним аутоматским авио-топом калибра 23 милиметра НР-23. Ово оруђе било је прилагођено за гађање у безваздушном простору и намењено за одбрану брода од сателита-пресретача и непријатељских бродова-инспектора.

Дмитриј Козлов

Војни космички апарат, који је пројектован у оквиру тајног програма „Звезда”, имао је оптички визир ОСК-4 са фото-апаратом за снимање Земљине површине.

Специјална апаратура „Свинец” (Олово) омогућавала је праћење лансирања балистичких ракета. Као извор енергије коришћена су два радиоизотопна термогенератора.

У јануару 1968. године пројекат је затворен из низа разлога. Непроцењиво искуство добијено приликом пројектовања војног „Сојуза” послужило је за стварање свемирских бродова за више особа.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“