Двосед Ф-4 био je тежак скоро 19 тона, дужине 20 метара и распона крила од 12 метара. МиГ-21 је тежак 10 тона, са распоном крила од 8 метара и у поређењу са фантомом био је као мало дете. Али какво дете! Невероватних маневарских способности и скоро неприметан – танка силуета ловца се губила у ваздушном боју. МиГ-21 је био фантомов страшан противник, пише National Interest.
Ф-4 је такође имао своје предности: два пилота која су истовремено пратила ситуацију, маневрисала и управљала оружјем. Стандардно наоружање Ф-4 било је 6-8 ракета „ваздух-ваздух“ AIM-7 Sparrow или AIM-9 Sidewinder. МиГ је носио само две ракета АА-2, али имао је 23-мм топ који се показао као невероватно корисно средство у блиском боју. Толико корисно да су Американци после рата у Вијетнаму наоружали своје фантоме шестоцевним топом Вулкан.
Обична тактика МиГ-ова је била да нападну ескадриле америчких бомбардера које су пратили ловци с неба. Користећи предност у брзини мигови су пикирали кроз амерички строј и гађали успут непријатеља, затим су се окретали, разбијали амерички строј и започињали борбе један на један. Ф-4 је лако могао да се примети јер је био гломазан, а његови мотори су остављали трагове дима, пише National Interest.
МиГ-21 је у НАТО-у добио тешко објашњиви назив "fishbеd" (геолошки слој који је богат фосилним остацима риба). Совјетски пилоти су овај ловачки авион због троугластог крила назвали „балалајка“. А поред њега, веома успешан у Вијетнаму био је и његов претходник - МиГ-19, такође познат као ловац на фантоме.