Русија ће помоћи НР Кини да образује рани систем упозорења од потенцијалног ракетног напада. Ово је у четвртак изјавио председник Руске Федерације Владимир Путин у оквиру дискусије на XVI заседању клуба „Валдај“ који се одржава у граду Сочи.
„Ми у овом часу помажемо нашим кинеским партнерима да изграде систем раног упозорења од ракетног удара. Ово је заиста велика вест, која ће на драматичан начин повећати одбрамбене способности НР Кине. У овом моменту овакав систем поседују само САД и Русија“, рекаоје руски председник, а пренео интернет портал ТАСС.
Поред тога председник Русије се осврнуо и на друге правце на којима се одвија сарадња између две државе. Она добија на својој интензивности и протеже се од аграрне сфере па све до космоса.
Систем раног упозорења од ракетног напада садржи комплекс специјалних техничких средстава за детекцију момента лансирања балистичких ракета, израчунавања њихових трајекторија лета и предаје података у командни информативни центар, на основну којег се доноси одлука о карактеру ракетног напада (стварни или лажни) и на основу тога предузимају мере за извођење узвратних дејстава.
Систем се налази у константном 24 часовном дежурству. Састоји се из два ешелона који се састоје од земаљских радарско-осматрачких станица, и орбиталне групе састављене од извиђачких сателита, која се налази у космосу.
Копнени систем раног упозорења од ракетног напада
Када је реч о земаљском ешелону за рано упозорење, Москва озбиљно Пекингу да помогне око изградње радарског комплекса који је аналоган гигантском радару 77Я6 „Вороњеж-СМ“. Ради се о последњем „чуду технике“ када је у питању радарска технологија, коју карактерише изузетна осетљивост детекције балистичких, космичких и аеродинамичних објеката на даљинама које достижу неколико хиљада километара. Поред тога, приликом његовог пројектовања су примењена и бројна иновативна решења која омогућавају његово брзу изградњу и пуштање у фукцију.
Овај радар представља адекватну замену застарелих радарских станица за рано обавештавање и јављање, које је још изградио бивши СССР. „Вороњеж-СМ“ има далеко веће могућности у откривању балистичких циљева од својих претходника, посебно када се има у виду тачност, тј. локација озраченог објекта. Радар функционише у центиментарском режиму рада, који пружа максималну количину информација о захваћеном објекту.Поред овог режима рада, претходне станице овог типа раде у метарском и дециметарском распону електромагнетних таласа. Овакви режими емитовања таласа ултра-високе фреквенције, омогућавају овим станицама откривање балистичких, космичких и аеродинамичних објеката на великим даљинама.
Овај радар ће моћи да открива различит спектар циљева у радијусу до 6.000 км по даљини и 8.000 км по висини. Захваљујући компјутерској обради сигнала радар ће моћи једновремено да прати и до 500 различитих циљева.
Радарска станица се састоји од примопредајника повезаног са дигиталном антенском решетком преко којег се сигнали компјутерски обрађују, монтажног објекта који користи војно-техничко особље које опслужује ову станицу и неколико модула са електронском опремом. Сама конструкција станице је модуларног карактера, и она омогућава брзу замену и интегрисање додатне опреме (има велики потенцијал за модернизацију). Такође, за разлику од станица ранијег типа, чија изградња и пуштање у рад је захтевала временски период од 5 па чак и 10 година, ситуација са радарском станицом ''Вороњеж'' је посве другачија. Захваљујући високом степену техничке поједностављености, као и раније поменутом аспекту модуларности, комплетан објекат се сада може изградити и пустити у рад за свега 12 месеци. Комплетна апаратура се на место изградње доставља у специјалним контејнерима који се ''пакују'' у фабрици, и у таквом стању се уклапају у објекат. При монтажи станице уклапа се 23-30 техничких елемената који су повезани у једну целину. Примера ради, радарска станица ''Дарјал'' која је постављена у Азербејџану има преко 4,000 техничких елемената. Такође, да би се ''Вороњеж'' покренуо потребно је кроз њега пустити струју снаге 0,7 МВт. Рецимо, радар ''Дњепар'' је захтевао снагу од око 2,0 МВт, а ''Дарјал'' чак 50,0 МВт. При томе, укупан број људи који опслужују ову станицу не прелази бројку од 200 специјалиста.
Радарска станица ''Вороњеж'' нема само пасивну функцију у оквиру ракетно-космичке одбране, која као главни задатак има откривање изненадног нуклеарног удара на територију Руске Федерације. Она своју улогу има и у навођењу ракетних система за пресретање откривених објеката, а који се налазе у систему раног упозорења о нуклеарном нападу.
Тренутно се у функцији налази 7 радарских станица типа ''Воронеж'' (''Вороњеж-М'' и ''Вороњеж-ДМ''), док су 3 у изградњи и њихово комплетирање се очекује до почетка 2020.године.
Изградња космичког ешелона раног упозорења од ракетног напада
И овде Русија има заиста велико искуство када је у питању употреба супер-осетљивих извиђачких сателита који детектују моменат лансирања интерконтиненталних балистичких ракета, посебно са стратегијских нуклеарних подморница. Ово поље ни Кинезима није страно јер они већ готово пола века раде на изградњи своје орбиталне групе, који се састоји од различитих типова сателита (Кина у орбити има групацију која броји готово 130 сателита).
Што се тиче последњих руских искустава, они су везани за имплементацију захтевних пројеката који су специјализовани за рано откривање ракетног напада (пројекти „Око“ и „Око-1“). Ови пројекти су реализовани у последње две деценије 20.века.
Пројекат „Око-1“ се састоји од извиђачких геостационарних сателита друге генерације Прогноз 71Х6 УС-КМО (Унифициран систем контроле мора и океана), који су били специјализовани за скенирање водене површине на планети Земљи. Пре њих су у помоћу ракета носача „Протон-К“ и „Молнија-М“ у орбиту достављени извиђачки сателити прве генерације (пројекат „Око“) за детекцију лансирања интерконтенталних балистичких ракета са копна. Користећи комбинацију сателита на геостационарној и високо-елиптичној орбити систем је обезбеђивао стопроцентно покривање целе планете.
Ови сателити су опремљени моћним инфрацрвеним телескопом са пречником главног објектива који достиже један метар и заштитним екраном од сунчевог зрачења ширине 4,5 метра. Комплетна групација система за рано упозорење од ракетног напада је требала да се састоји од укупно 11 извиђачких сателита, од чега је седам требало да се налази на геостационарној орбити, а четири на високим елиптичним орбитама за једновремено покривање практично свих тачака на планети. Сателити су имали способност да открију лансирање балистичких ракета са мора али и са копна, без обзира на евентуално постојање слоја облачности.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
