У САД сматрају да руским пројектилима у Сирији смета врућина: „То је глупост“, наводе у Москви

Слободан Ђукић
Познати амерички интернет сајт The National Interest објавио је текст под насловом Russia's Missiles Can't Take the Heat (Seriously). Руски стручњаци су реаговали на овакав текст примедбом да амерички медији треба да нађу боље текстописце када је у питању оваква тема или нове преводиоце.

Аутор овог текста се приликом његовог писања позвао на интервју генералног директора АО „КТРВ“ Бориса Обносова који је дао за новински лист „Комерсант“ где је „изјавио“ да се „руски пројектили у Сирији суочавају са оперативним тешкоћама. Зашто? Па зато, што значајну територију Сирије прекрива пустиња, док је ваздухопловно оружје углавном конструисано за употребу у температурном опсегу који је карактеристичан за Русију“.

Очигледно је новинар-колега имао доста проблема са преводом текста, где је упркос томе наставио да цитира речи Бориса Обносова, наводи интернет портал РГ.

„Ми нисмо направили јефтиније оружје у односу на слободнопадајуће бомбе. Нама су говорили да је гравитациона бомба значајно ефикаснија захваљујући новој методи приликом нишањења на циљ. И дошло је до проблема! Табеле, координате – то је све и реду и нема проблема. Ми можемо прецизно да израдимо све аеродинамичке таблице, али онда дуне јак ветар, и бомбу од циља однесе за неколико стотина метара, јер једноставно нема систем за корекцију путање“.

Како се то може повезати са врућином у Сирији? То је загонетка. Међутим аутор текста је „наслутио“ одговор цитирајући даље речи Обносова. „Ми немамо полигоне са таквим климатским условима: на њима нема високе температуре, измаглице, пешчане олује. Према томе, све до Сирије нисмо били у могућности да тестирамо нове моделе ваздухопловног наоружања, као што је например ласерска самонавођена бојева глава у специфичним-пустињским условима“.

Шта је у ствари први човек КТРВ хтео да каже

Међутим, Борис Обносов је на брифингу који је окупио велики број медија рекао, да је „у Сирији стечено огромно искуство, јер не постоји ниједан вежбовни полигон, нити моделирање, које ће дати комплетну слику о ефикасности једног оружја као његова употреба у реалним борбеним условима. Пракса је увек била јача од теорије. Резултати који су добијени на овај начин су одмах усвојени, а недостаци елиминисани“. И то је све, што је рекао Обносов.

Разговор о теми навођених ваздухопловних бомби (КАБ) се углавном тичу њихове прецизности у односу на слободнопадајуће бомбе које се наводе помоћу специјалног ваздухопловног система за нишањење и навигацију СВП-24, који се налази у опреми модернизованих бомбардера руске армије. Овај систем је у стању да израчуна координате и међусобни однос између авиона и стационарног циља који се гађа, да измери параметре атмосфере (ваздушни притисак, влажност, брзину ветра), брзину авиона и његов курс, висину на којој се налази итд. Све ове инпуте обрађује компјутер, и путем дисплеја који се налази у кокпиту авиона обавештава пилота када да употреби бомбу. У том моменту, пилот има обавезу само да откључа механизам за одбацивање бомбе, и упути је право на циљ са вероватним скретањем 3-5 метара. Истовремено, аналогна бомба која поседује систем корекције има одступање које је мање од једног метра. Управо је ово на памети имао Борис Обносов када се обраћао новинарима. Бомбе са корекцијом су потребне за решавање „снајперских“ задатака у условима масивне активности непријатељске ПВО.

Он је своје излагање фокусирао на ефективни домет које данас имају руске навођене бомбе. Што се тиче овог проблема, код нове генерације КАБ-овки је „остварен озбиљан напредак што се тиче њиховог домета. Уколико смо недавно са муком могли да достигнемо максималну даљину примене на 20км, данас КАБ-1500 може да одлети на 50км, а КАБ-500 на 40км. Тачније, овакви параметри домета нам дозвољавају да ова убојна средства употребимо без да се улазимо у зону дејства ПВО“- истакао је Обносов.

Нешто о релацији између руских полигона и пустињских услова у Сирији

Што се тиче временских услова у Сирији, посебно када се говори о њеном пустињском делу, Борис Обносов је заиста говорио о факторима који нису присутни на руским војним полигонима. На руским полигонима се могу регистровани разни други екстремни показатељи времена, међутим то апсолутно не значи да се наше ракете, бомбе или „паметне“ бомбе „плаше високих температура“.

Ефикасност ове муниције се тестира у температурном опсегу од -60 до +60 степени Целзујуса. Зашто?

Када се ваздухопловна бомба или ракета налази на авиону који лети на висини од 6 хиљада метара (минимална оперативна висина на којој се налазе руски бомбардери), она се налази у простору где владају „минуси“. Када се бомба одбаци она брзо прелази у зону са екстремним врућинама. Том приликом бомба мора да прецизно погоди свој циљ, и разорним дејством своје бојеве главе у потпуности га уништи. Што се тиче активне примене различитих типова руске ваздухопловне муниције на територији Сирији, постоје бројни видео-записи на којима се види њен разорни ефекат. А да не говоримо о драстичној промени укупне ситуације на терену пошто су се у акцију укључиле руске ваздухопловне снаге, које не би могле да остваре такве резултате да су употребљавале оружје којем "смета врућина".

Када се говорио о ветру, он је важан фактор када се удар остварује слободнопадајућим бомбама. Дакле, необично јаки удари ветра приликом пада бомбе на циљ, могу да узрокују одређена њена одступања. Овај фактор је познат већ дуже времена.Још за време Другог светског рата када су се ове бомбе масовно употребљавале, направљене су бројне табеле које су дефинисале „углове за одбацивање успорених падајућих тела, узимајући у обзир фактор ветра“. Оператор на бомбардеру је помоћу ових таблица и основних параметара лета авиона и његових координата, израчунавао место где треба одбацити бомбе да би оне погодиле циљ.

У савременом добу све ове таблице је заменио комплекс СВП-24, који је значајно поједноставио посао оператора на наоружању и омогућио обичним бомбама да постану високопрецизно оружје. Такође се на овај начин упростио и рад са навођеним бомбама или „КАБовкама“. У овом моменту специјални ваздухопловни систем за нишањење и навигацију СВП-24 у свом наоружању имају борбени авиони Су-24, Ту-22М3, Су-33 и Су-25СМ.

На крају је аутор овог текста дао пар добронамерних савета својим западним колегама, посебно када је тема руско наоружање:

  • Прво, најбоље је користити информације из прве руке, за време брифинга, конференција, које се фреквентно одржавају на бројним војно-техничким сајмовима наоружања у Русији али и иностранству. Постоји могућност да ступите у контакт са информативном службом одређене компаније и договорите неки интервју са одговорним лицем.
  • Друго, препоручљиво је имати елементарно знање о техничко-тактичким карактеристикама нашег наоружања, посебно кад се ради о температурним ограничењима у њиховој експлоатацији.
  • Треће што је потребни знати, је да мање више сва наша средства имају висок степен поузданости без обзира на спољне услове примене. Најбољи пример за то ја аутоматска пушка Калашњиков.
  • Четврто, када први човек концерна или компаније из наменске индустрије, говори о извесним мањкавостима у примени одређеног типа наоружања, то не значи да се оно налази у катастрофалном стању (да се ради о промашеном пројекту). Поштено је истаћи „да је било проблема“ али и „да су они и међувремену отклоњени“. Јер ако се конкретно убојно средство понаша непредвиђено и непоуздано, онда га руско Министарство одбране неће уопште узети у разматрање, тачније одустаће од његовог усвајања. Узгред, програми тестирања новог наоружања као и војне технике која треба да се усвоје у јединице руске армије су вероватно најзахтевнији на целом свету.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“