До оваквог закључка је дошао интернет портал "Армейский стандарт". У тексту се говори да недавно реализовани получасовни лет који су заједно извели ударни дрон и Су-57 није део стандардне шеме „главни-помоћни“.
„Дејства оба апарата су била укључена у заједнички, у потпуности повезан систем контроле, навођења, нишањења и борбене примене. Оба апарата су изводили задатке у јединственом мрежном систему“- напомиње аутор овог текста, а преноси интернет портал РГ. Том приликом је „Охотник“ помогао ловцу пете генерације Су-57 да повећа свој радарско-осматрачки потенцијал, на основу чега овај може да лансира ракету по циљевима који се налазе изван зоне дејства ПВО условног непријатеља.
У међувремену експерти напомињу, да слична концепција извођења борбених дејства где у пару учествују беспилотна летелица и борбени авион, може променити досадашњу тактику ваздушне битке. На пример, ударни дрон који је опремљен добро развијеним обликом вештачке интелигенције нема ограничења на преоптерећења приликом извођења најсложенијих маневара, а које пилот (човек од крви и меса), једноставно не може да изведе.
„То практично значи, да дрон неће имати проблем да своје задатке реализује у зони суперсоничне брзине, у пределу стратосфере, али и ближег космоса“- појашњава „Армейский стандарт“. Том приликом се наглашава, да се употреба ловачких авиона и извиђачко-ударних дронова може реализовати и у јединственој формацији од 5-6 летелица. На пример преко једног авиона Су-57 (који има улогу командног пункта) се може управљати групом од три-пет беспилотних летелица, што значајно повећава њихову укупну ефикасност.
Заједнички лет ударног дрона „Охотник“ и Су-57 представља битан корак у даљем усавршавању борбене авијације. Такође у тексту се обраћа пажња на чињеницу, да је са једне стране перспективни дрон унифициран са новим руским ловцем пете генерације, а са друге, да елементи ловца шесте генерације још нигде нису употребљени. Стога, чак и у случају компромитације везе између дрона и командног пункта (авион Су-57), сегмент вештачке интелигенције ће му омогућити да настави са самосталним решавањем задатака на основу исправног алгоритма управљања.
С-70 „Охотник“ ће према проценама достизати масу до 25 тона, што је нпр. дупло више од тактичког ловца четврте генерације МиГ-29. Моћи ће да оствари надзвучну брзину лета (око 1,400 км/ч), док ће њена крстарећа брзина бити у граници високе дозвучне брзине која ће се кретати у вредности око 1,000 км/ч. С-70 ће моћи да прелети око 5000 км, и достигне висину (плафон лета) 10,000+ метара. Одатле ће високо-прецизним оружјем моћи да уништава непријатељске копнене циљеве и врши операције ваздушног извиђања. Претпоставка је да ће „Охотник“ моћи да понесе до 2,5 тоне убојног терета (поједини извори говоре да ће ударни дрон моћи да понесе чак 8т бомби и ракета)
Летелица ће бити направљена по технологији која ће јој обезбедити малу радарску рефлективност-видљивост. Основна конструкторска база за израду ове летелице је концепција тзв. „летећег крила“. Убојно наоружање ће да носи у унутрашњим борбеним спремницима, слично као код ловаца 5.генерације. Корпус беспилотног апарата ће бити направљен од композитних материјала.