Руски тенкови точкаши – од „жаоке“ до „бумеранга“

Додуше, засада није познато какво наоружање ће имати овај новитет руске војне индустрије.

Могуће је да ће то бити топ калибра 125 мм, попут онога који се примењује на самоходним артиљеријским оруђима „гусеничарима“ 2С25 "Спрут-СД". Поред тога, за време војнотехничког форума „Армија 2019“ саопштено је да на ВПК-7829 може бити монтиран борбени модул без посаде са брзометним оруђем калибра 57 мм.

Са друге стране, поједини војни експерти истичу да би се у трупама руске армије нашло места и за једну и за другу варијанту, с тим што би прва могла послужити као „убица“ тенкова, а друга варијанта би било борбено возило пешадије са појачаним наоружањем.

У Русији су и раније предузимани покушаји стварања точкаша високе мобилности у овој класи. На пример, на бази оклопног транспортера БТР-70 пројектовано је и направљено самоходно оруђе 2С14 „Жало-С“ („жаока“). На том пројекту се радило од краја 1960-их.

Главно наоружање поменутог оруђа био је топ 2А62 калибра 85 мм са комплетом од 40 пројектила. Упарени мотор је имао снагу 240 кс. Возило тешко 12,5 тона са четири члана посаде имало је оклоп који не пробијају меци из стрељачког оружја. На равном асфалту је развијало брзину од 80 км/ч, а кроз воду је пловило брзином од 10 км/ч.

Нажалост, и поред успешног тестирања машина није уведена у експлоатацију. Сматрало се да се такво оруђе не може ефикасно борити против перспективних тенкова треће генерације које су поседовале земље НАТО-а.

Стручњаци су, међутим, истицали да је „Жало-С“ могло бити примењено као оруђе за пружање ватрене подршке маринцима, те да би стекло популарност међу савезницима СССР-а у Азији и Африци.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!