Информацију да је у Србију стигао дивизион најбољег ПВО система данашњице потврдио је и српски председник Александар Вучић. Бројни руски и домаћи медији говоре да се ради о формацији ранга једног дивизиона, који је трансферисан у Србију зарад извођења заједничке војне вежбе „Словенски штит 2019“.
Званично ови системи ће у Србији остати само до завршетка ове војне вежбе. Ипак, постоје одређене претпоставке да ће нешто од овога и трајно остати, с обзиром на одличну војно-техничку сарадњу која је остварена на линији Београд-Москва, али и на веома трагична искуства српског народа из последње деценије 20.века. Наиме, витешки српски народ и његова војска и даље памте злочиначке ваздушне ударе технички супериорног али и немилосрдног непријатеља, који су се десили у Републици Српској и СР Југославији.Нема никакве сумње да су Срби решени, да им се 1994, 1995 или 1999.година више никада не понове- преноси српски интернет портал Бог-рата.
Када конкретно говоримо о формацијском саставу једног ракетног дивизиона система С-400, њега чини неколико важних елемената.
Први веома важан сегмент ракетног дивизиона С-4о0 су средства борбеног командовања. У њега спада командни пункт 55К6Е и аквизицијски осматрачки радар 91Н6E ефективног домета и до 600км. У оквиру овог сегмента постоји и проширење које чини допунска радарско-осматрачка станица 98ZH6E и 96Л6Е (овај представља радар за универзалне задатке) који су специјализовани за детекцију циљева са смањеном радарском рефлексијом на великим даљинама и висинама (100км+), укључујући и специјални покретни торањ 40В6М за откривање циљева на малим и ултра-малим висинама.
Други сегмент се састоји од групе од најмање пест нишанских „пуцачких“ радара 92Н6Е који фокусираним снопом захватају своје циљеве на даљинама и до 400км. Ови радари имају и могућност секторског осматрања али им је то секундарна функција. Они управљају лансирним јединицама 5П85ТЕ2 или 5П85СЕ2 од којих свака носи по четири транспортно-лансирна контејнера са ракетама.
Трећи сегмент представљају ракете великог домета 48Н6Е, 48Н6Е2, 48Н6Е3 + ракете средњег домета 9М96Е и 9М96Е2, као и ракета за гађање циљева на екстремним даљинама 40Н6Е. Препоставка је да један дивизион у свом комплету имао око 200 ракета различитог типа.
За техничко обезбеђење целокупног дивизиона задужен је комплекс 30Ц6Е, а у његовом комплету се налази и универзални тренажни комплекс 16Ю6Т „Тембр-Т“ / „Тенор“
Захваљујући одличној електронској избалансираности целог система који обезбеђује висок степен аутоматизације, један ракетни дивизион може једновремено да нападне до 80 непријатељских циљева различитог типа, на разним даљинама и висинама. С-400 „Тријумф“ је у стању да са две ракете у практично 100% вероватноћи уништи циљ који лети хиперзвучном брзином (4,800 м/сек.). Укратко, данашања војна индустрија још није измислила одговарајуће наоружање (осим интерконтиненталних балистичких ракета и циљева у космосу/сателити) које може да савлада овај систем. Наредна генерација ПВО/ПРО система С-500 „Прометеј“ треба да дА јасан одговор и на ова питања.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу