ПВО системи С-400 „Тријумф“ и „Панцир-С“ знатно повећавају снагу Србије на међународном плану

Слободан Ђукић
Србија је званично потврдила да ће купити контингент ПВО система „Панцир“. У овом часу великој је питање шта Србија жели да постигне овом набавком. Сами „Панцири“ не могу да одбране Србију уколико дође до конфронтације са НАТО, док са друге стране они нису неопходни у евентуалном сукобу са ривалима у окружењу (Хрватска, тзв. држава Косово). Међутим, не треба сметнути са ума да поседовање модерног наоружања подиже политичку тежину Србије као државе, али и учвршћује позиције Москве на Балкану.

У четвртак 24.октобра ове године на полетно-слетну стазу српске ваздухопловне војне базе Батајница (налази се на око 25км северозападно од центра Београда) слетели су тешки војно-транспортни авиони АН-124 „Руслан“ и Ил-76МД у којима су се налазили ракетни системи С-400 „Тријумф“ и „Панцир-С“. У тексту који је објавио интернет портал Marsonile (Бог-рата) а пренео наш сајт, може се погледати видео материјал на коме се види искрцавање ове технике која треба да учествује у заједничкој војној вежби „Словенски штит 2019“. Како су саопштили у руском Министарству одбране, ова техника по први пут учествује у склопу једне војне вежбе која се одржава у иностранству (до сада су ова средства напуштала територију Русије само за потребе ојачавања руских војних база које се налазе у Сирији).

Предвиђено је да се током војних маневара у којима ће заједно са српским ПВО саставима који су углавном опремљени совјетским ракетним системима „Нева-М1Т“ и „Куб-М“ учествовати и руски С-400 „Тријумф“ и „Панцир-С1“, организује одбрана ширег рејона у коме је основни задатак извршити откривање, праћење, калсификацију и пресретање/уништење ваздушних циљева условног непријатеља, без обзира на њихов тип и брзину, на свим даљинама и висинама. У том смислу руски и српски медији су пренели да ће у оквиру ове војне вежбе учествовати један дивизион ракетног ПВО-ПРО система великог домета С-400 „Тријумф“ (око 12 лансирних јединица са по четири ракете) и батерија хибридних ракетно-топовских система „Панцир-С1(2)“ која се углавном састоји од шест оруђа. Ангажована техника ће бити размештена на простору аеродрома Батајница и биће у саставу заједничке руско-српске борбене групе за противваздухопловна и противракетна дејства.

Експерти напомињу да у овом моменту потражња за „Панцирима“ све више расте. На пример, за његову набавку су заинтересовани Емирати и Саудијска Арабија, посебно после недавног напада Хута на саудијску енергетску инфраструктуру. Независни војни експерт Антон Лавров је уверен да Срби у овом моменту не преговарају о набавци ракетних система С-400 „Тријумф“, него да је цео аранжман усмерен на набавку „Панцира“. За овај систем је могуће одабрати пакет отплате уз одређене повластице. То може бити и кредит, или отплата на рате – то су уобичајени услови који руска страна примењује када су у питању државе са мањом платежном способности“ – рекао је руски аналитичар Антон Лавров за интернет портал Взгљад.

Мање више, познате су цене ове борбене технике. Један дивизион система С-400 „Тријумф“ кошта око пола милијарде америчких долара, док један „Панцир-С1“ кошта 15 милиона долара. И други војни експерти сматрају да Србија у овом моменту може себи да приушти само „Панцире“.

„Од постојећих ПВО система кратког домета „Панцир“ је у овом моменту вероватно најбоља буџетска опција коју Русија може да понуди“ – рекао је војни аналитичар Александар Гољц.

Руски експерт се дотакао и теме зашто је Србији потребно ово наоружање. Према његовим речима „Панцир-С“ је пре свега намењен за уништавање крстарећих ракета. Он може да штити фиксне објекте, али и да покрива копнене борбене трупе на маршу.

 „Ја у овом часу не видим да Србија има намеру да ратује са непријатељем , који у свом арсеналу поседује крстареће ракете. У случају да су потенцијални противник САД, њене оружане снаге имају могућност да компромитују дејство овог система.Наиме, у класичној ПВО концепцији „Панцири“ су део вишеслојног фронта одбране, где су ослоњени на далекометне ракетне системе С-300 и С-400. Ови системи покривају прву линију одбране коју чине ПВО јединице једне државе. Уколико се деси да противник успе некако да пробије прву зону фронта, дочекују га ракетни системи средњег домета „Бук“. Уколико противник успе, да захваљујући својој масовности, савлада и другу зону ПВО тек онда на сцену ступају „Панцири“ који дочекују преостале циљеве- напомиње овај аналитичар.

Гољц је том приликом додао, да није баш јасно како би се „Панцир-С“ понашао у борби када је изолован од осталих ПВО система (С-300/400 или „Бук“), тачније ако њих нема. „Не искључујем да се ради о некој симболичној набавци, или чак преносу тих система из Русије у Србију. На тај начин би се могла демонстрирати блискост између две земље. Ова веза је веома важна са становништа Русије, јер после одласка Црне Горе у НАТО она практично нема других партнера на Балкану“ –рекао је руски аналитичар.

Друга група аналитичара не искључује, да је званичном Београду набавка руског наоружања потребна за ојачавање своје политичке позиције, посебно на плану успостављања једне врсте престижа у односу на Републику Хрватску и непризнато Косово.

Пре две године званични Загреб је саопштио да има намеру да распише тендер за набавку вишенаменских ловачких авиона типа F-16 Barak или Gripen JAS-39, као и да би закључно са 2020.годином ове летелице могле постати оперативне у хрватској војсци. Председник Србије је том приликом рекао да Хрвати „имају право да се наоружавају“  и додао да „уколико имају новац и здраву економију, треба их пустити да се наоружају. Ја им у томе желим пуно успеха“- речи су председника Србије.

Бивши заменик главног команданта ВВС РФ за питања обједињеног система ПВО држава учесница ЗНД, генерал-пуковник Ајтеч Бижев је за НСН рекао, да ће руско-српске војне вежбе изазвати нервозу Вашингтона.“Сви облици извиђања ће бити употребљени. Ангажоваће орбиталну групу сателита, радио-електронска средства, извиђачке беспилотне летелице“- рекао је Бижев.

Подсећамо да је Србија заинтересовано за набаваку укупно шест вишенаменских и ударних хеликоптера Ми-17В5 и Ми-35М. Крајем прошле године се појавила информација о могућој набавци белоруских система С-300 и шест вишенаменских ловаца МиГ-29.

Вежба „Словенски штит 2019“ ће се одржати у рејону аеродрома „Пуковник-пилот Миленко Павловић“ на Батајници и на полигону „Пасуљанске ливаде“, уз ангажовање и осталих јединица из састава Ратног ваздухопловства и протвваздухопловне одбране Војске Србије. Осим тога, на вежби ће бити употребљени и ракетни системи ПВО из састава Ваздушно-космичких снага Руске Федерације.

Руски противваздухопловни ракетни систем С-400 „Тријумф“ намењен је за борбу против свих савремених и перспективних средстава ваздушно-космичког оружја. Његов максимални хоризонтални домет је око 400км (ракета 40Н6Е), док по висини делује и до 35км. Формацијски, у оквиру једног дивизиона се најчешће налазе 2-3 батерије овог система, са укупно 8-12 транспортно-лансирних јединица. Дакле, један дивизион у свом саставу има 48 ракета спремних за моментално дејство. Цео ракетни пук хипотетички може да нападне 96 ваздушних циљева непријатеља, у оперативном борбеном радијусу до 400км.

96К6 „Панцир С1” је противваздухопловни хибридни ракетно-топовски систем кратког домета. Он је намењен за заштиту цивилних и војних објеката од напада свим савременим и перспективним средствима ваздушног напада. Ефикасан је у свим метео условима без обзира на доба дана (дан/ноћ), при масовној употреби противничких система за противелектронску борбу.Ракетама може да гађа циљеве на даљини 20 км/ висини 15 км, док топовима покрива даљину до 5.000 метара. Топови дејствују брзином од око 4,800 граната у минути. Захваљујући својој универзалности систем се може употребити и против копнених и надводних циљева.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“