Прво тестирање дорађеног лаког француског тенка на даљинско управљање "Рено FT-17" обављено је у околини Лењинграда 2. фебруара 1930. годин. Деловало је по принципу, преноса команди радио везом. Команде је примао специјални уређај инсталиран у тенку и помоћу сервопогона активирао полуге и педале које су управљале оклопним возилом.
То је запањујући технолошки подвиг за земљу која је (у том тренутку) тек захваћена таласом модернизације, пише We Are The Mighty, а преноси на руском језику Росијскаја газета.
У време почетка совјетско-финског рата 1939. године Радничко сељачка црвена армија располагала је са два батаљона тенковских возила без возач, створених на бази тенкова Т-26, са бацачима граната и митраљезима. Телетенкови су се од серијски произведених разликовали по томе што су на куполи имали две оклопљене чаше за заштиту антена. За обуку посада створена је специјална образовна установа Уљановска школа за специјалну технику.
Телетенкови учествовали су у пробоју Манергејмске линије 1939-1940. године. Прво искуство борбене примене на Карелијској превлаци показало је да због слабог оклопа не могу да решавају постављене задатке. Зато је у Лењинграду у фабрици Киров формирана посебна телемеханичка група која се бавила дизањем у ваздух противтенковских препрека. Ова возила нису имала куполе, али јесу појачани оклоп и ходни део. Међутим у борбеним дејствима нису стигли да учествују, рат се завршио поразом Финске.
У Другом светском рату један батаљон телетенкова уништила је немачка авијација код места Ровно. Други који је био базиран у близини Јарославља учествовао је у бици за Москву, само што је радиоопрема била скинута, а возилом управљала посада. Међутим, искуство примене телетенкова није заборављено и испоставило се као врло потребно.
Прочитајте такође! Црта, сече и конобарише: Шта још може руски тенк Т-80? (ВИДЕО)