За многе изненађујуће, али на првом месту се нашао Мјанмар. Наиме ова земља је исказала озбиљан интерес за набавком руског ловца пете генерације. Мјанмар је потписао уговор са руском компанијом Рособоронэкспорт око куповине савремених ловаца Су-30СМ који треба да замене лаке тактичке ловце МиГ-29. Постоји велика могућност да Мјанмар набави и ултра-савремене ловце Су-57Э. Ова набавка би знатно повећала снагу њихове борбене авијације- преноси интернет портал National Interest.
Следаћа држава који би могла да постане корисник борбених летелица пете генерације је Алжир. Ова земља има заиста дугогодишњу војно-техничку сарадњу са Русијом, и раније са СССР-ом. Министарство одбране ове државе је заинтересовано за набавку руских ловаца 4++ генерације Су-35, али их је заинтересовао и најновији ловац пете генерације Су-57Э, наравно уколико и његова цена буде адекватна платежним могућностима.
Турска се у последње време такође јавља као потенцијални купац експортне верзије руског ловачког авиона пете генерације Су-57Э. Амерички медији пишу, да би дефинитивни раскид уговора око испоруке ловаца F-35 највероватније довео до набавке руских ловаца пете генерације. У овом моменту Москва и Анкара договарају услове око испоруке вишенаменских ловачких авиона 4++ генерације Су-35 (спомињу се најмање три ескадриле). Уколико се руско-турска војно техничка сарадња настави развијати овим темпом, постоји веома велика вероватноћа да ће у наредним годинама Анкара набавити и одређен контингент ловаца Су-57Э.
Наравно да се није заборавило на НР Кину. Иако Народно-ослободилачка армија има у свом саставу сопствене летелице пете генерације, она може да набави одређену количину руских ловаца Су-57Э у циљу подизања способности свог ваздухопловста и наравно, за његова техничка истраживања.
Индија се такође јавља као држава која озбиљно претендује да набави авионе пете генерације, конкретно руски Су-57Э.
Су-57 је руски вишенаменски борбени авион пете генерације, којег су развили ваздухопловни инжињери ОКБ Сухој. Он је намењен извршавању широког спектра задатака који се могу поставити испред једне ваздухопловне борбене платформе, као што је остваривање апсолутне ваздушне превласти изнад територије на којој се изводе активна борбена дејства, уништавање најразличитијих земаљских циљева и површинских бродова који су ојачани савременим противваздухопловним борбеним средствима, операције извиђања и надзора ваздушног простора на великим удаљеностима, уништавање командне инфраструктуре непријатеља итд.