Интересантно је рећи да овакав тип авиона треће генерације за време СССР-а није испоручиван другим државама. Варијанта авиона МиГ-23МЛД је била најмодернија у целој породици ових ловаца, и рађена је искључиво за домаће потребе. На пример, овај је авион у то време био опремљен врло модерним радаром „Сафир-23МЛА“ који је могао једновремено да прати до шест ваздушних циљева. Летелица је и имала и тополотни пеленгатор ТП-23М, који је имао способност да открије непријатеља који је летео у прикривеном моду-преноси интернет портал РГ.
Његов основни квалитет се ослањао на примену ракета ваздух-ваздух средњег домета Р-24 које су се на циљ наводиле у полуактивном режиму навођења (радарска или инфрацрвена бојева глава).На авион су се такође могле поставити и компкатније ракете Р-60, које су биле веома ефикасне у блиској ваздушној борби.Топовско наоружање се састојало од двоцевног топа ГШ-23Л калибра 23мм, са борбеним комплетом од 200 граната.
Ловац је на великој висини могао да развије брзину од 2,500 км/ч, док је у ниском лету без проблема долазио до брзине од 1,400 км/ч. Његов практични плафон лета је износи 18,600 метара, а са пуним резервоаром је могао да прелети 2,300км. Средња тежина приликом полетања је достизала 14,700кг.
После распада СССР-а ваздушни парк ових летелица је раздељен независним државама, а велики број њих је у међувремену изведен из експлоатације. Међутим одређен број ових летелица је понуђен и за извоз. А ту се појавила и Сирија, која је била заинтересована за набавку ових летелица.
Тако је пре десетак година из Белорусије набављена група авиона МиГ-23МЛД. Према одређеним подацима, током грађанског рата у Сирији који је и даље у току, слабије верзије ових авиона су употребљаване за нападе по земаљским циљевима (класични бомбардерски задаци), док је најмодернија верзија МиГ-23МЛД употребљавана за заштиту ваздушног простора земље.