На руско-египатској војној вежби јединица ПВО која носи кодно име „Стрела пријатељства - 2019“, која се одржава недалеко од Каира, биће употребљен и нови аутоматизовани систем управљања (АСУ) „Поляна-Д4М1“, саопштила је информативна служба Јужног војног округа. Реч је о систему који може да обједини више различитих ПВО јединица и њихових средстава приликом одбијања ваздушног напада. Једна од најважнијих предности употребе система „Поляна-Д4М1“, јесте изузетно мали временски интервал приликом преноса информација о ваздушним циљевима, са којим се обавештавају ватрене јединице опремљене ракетама. Са овим системом се буквално све тренутно дешава (пренос информација траје у распону од свега 1-3 секунде). Поред тога „Поляна-Д4М1“ је компатибилна и са иностраним моделима војне технике.
Како преноси портал RT, руски аутоматизовани систем управљања (АСУ) који се налази у мешовитој борбеној групи састављеној од јединица противваздухопловне одбране „Поляна-Д4М1“, по први пут ће бити тестирана у условима афричке пустиње, саопштила је информативна служба Јужног војног округа (ЈВО). Припадници руске и египатске војске ће употребити овај комплекс на заједничкој војној вежби „Стрела пријатељства 2019“ који се реализује у близини главног града - Каира. Вежба ће трајати у периоду од 26.10-07.11. Дакле, судећо по плану она данас треба да се заврши.
„Командовање јединицама које су ангажоване у овој вежби ће бити остварено помоћу мобилног аутоматизованог система управљања „Поляна-Д4М1“, што ће створити широке могућности у командовању над мешовитом борбеном групом састављеном од различитих система ПВО“, речено је у информативној служби Јужног војног округа, од стране начелника руског командног пункта мајора Сергеја Мјасникова.
У оквиру ове вежбе су ангажоване ПВО јединице опремљене ракетним системима „Бук-М2Э“, „Тор-М2Э“, лаким ракетним лансерима који се испаљују са рамена или возила „Игла-С“, као и артиљеријске јединице ПВО опремљене самоходним топовима „Шилка-М4“. Руску групацију на овој вежби ће чинити око 100 „ракеташа“ који се налазе у јединицама које су распоређене у Волгоградсој области, Краснодарском крају, Северној Осетији и Криму.
Током вежбе војници две пријатељске државе ће провежбати елементе организације противваздухопловне одбране и међусобног садејства приликом одбијања ваздушног напада условног непријатеља. Како су појаснили у руском Министарству одбране, „Стрела пријатељства“ је организована ради даљег учвршћивања и проширења војне сарадње између Москве и Каира.
Комплекс 9С52 „Поляна-Д4М1“ представља аутоматизовани систем управљања (АСУ) над формацијом ранга ПВО бригаде, која у свом саставу има ракетне дивизионе С-300 и „Бук“, укључујући ту и борбене ешелоне ПВО система кратког домета, као што су „Тор“, „Панцир“, „Тунгуска“.
За развој овог изузетног система заслужан је Научно-истраживачки институт аутоматизованих система Минрадиопрома, тачније њен главни конструктор Г.А. Бурлаков. Још 1986. године базична верзија овог система је усвојена у наоружање совјетске армије.
У њен састав улази:
„Борбене могућности комплекса „Поляна-Д4М1“ обезбеђују прикупљање и обраду информација са радарско-осматрачких станица, анализу свеукупне ситуације у ваздушном простору као и на земљи, командовање дежурним јединицама и средствима ПВО, селекцију и одвајање ваздушних циљева „свој-туђи“, аутоматску класификацију у распоред циљева по приоритетима, и свеобухватну координацију борбених дејстава при одбијању масовног напада из ваздуха“, говори се у материјалу руског Министарства одбране.
Овај систем има способност да у јединствен скуп увеже разноразна земаљска средства ПВО, њихове командне положаје, борбене и извиђачке авионе. „Поляна-Д4М1“ организује правовремену употребу ангажованих јединица, координише њихова борбена дејства приликом одбијања удара снага и средстава ваздушно-космичког напада. Уколико се деси да дође до хаварије на систему за аутоматско управљање јединицама ПВО, „Поляна-Д4М1“ прелази на мануелни режим рада, где употребљава припадајуће системе везе.
АСУ „Поляна-Д4М1“ може да осматра до 500 ваздушних циљева и да истворемено прати њих 255, где поседује 20 канала за предају података пропусности до 32 килобајта у секунди. Овај канал везе обезбеђује тренутно обавештавање ватрених јединица ПВО о захваћеном циљу или групи циљева, а које се налазе у интегрисаном систему који је образовала „Поляна-Д4М1“. Максимално кашњење у предаји комплетних података је свега три секунде. У непрекидном режиму рада систем може да функционише 48 часова.
Руска компанија „Росэлектроника“ је за овај систем направила специјалну комбиновану станицу Р-142НМР, која представља кључан елемент његове успешности. Ради се о пројекту који је реализовао АО „Концерн Созвездие“ из Вороњежа. Овај уређај обезбеђује размену аналогних и дигиталних података у сложеним условима експлоатације, где противник масовно примењује средства за противелектронску борбу.
„Употреба овако модерног система везе, повећава потенцијал комплекса „Поляна-Д4М1“ приликом управљања снагама и средствима који су распоређени у радијусу 30км од система, где се остварује висок проток информација брзином од 9,600 бајта у секунди“, напомиње се на сајту произвођача.
Према речима руских војних специјалиста, систем „Поляна-Д4М1“ у пакету са радиостаницом Р-142НМР је у стању да образује изузетно снажно и интегрисано поље приликом организације противваздухопловне одбране, које карактерише екстремна отпорност на противелектронско ометање, а које притом обезбеђује ефикасно управљање различитим јединицама и средствима ПВО.
У разговору са екипом РТ учествовао је новинар часописа „Арсенал Отаџбине“ Дмитри Дрозденко. Он је рекао да аутоматски системи управљања АСУ играју кључну улогу у организацији ПВО. Комплекс управљања интегрише више различитих јединица и средстава у јединствен систем који постаје неупоредиво ефикаснији.
„Без употребе ових система у принципу је немогуће ефикасно употребити јединице противваздухопловне одбране. Посебно ако је она ешалонирана, као што је то случај са Русијом, али и војскама водећих држава. Уколико јединице ПВО немају савремене и ефикасне системе управљања, ангажована средства губе своје техничко-тактичке перформансе. Исто важи и у другом случају, само што је то обрнуто пропроционално. Уколико поседујете овакве системе у оквиру своје војске онда до максимума можете да искоритите потенцијал земаљских средстава ПВО, укључујући ту и сегмент ловачко-пресретачке авијације“, рекао је Дрозденко.
У коментару на овај текст у RT осврнуо се и аутор портала Military Russia Дмитри Корњев који је рекао, да је домаћа војна индустрија постигла озбиљан успех приликом развоја и производње система аутоматског управљања АСУ. Експерт је своју тврду поткрепио аргументима који се ослањају на ефикасно функционисање система ПВО у ратним условима, у којима штити ваздухопловну базу „Хејмим“ у Сирији, као и пункт материјално-техничког обезбеђења Тартус.
Према информацијама које долазе из руског Министарства одбране, ватрене јединице ПВО које су распоређене око ваздухопловне базе „Хмејмим“ редовно неутралишу нападе које терористи изводе употребом беспилотних летелица. Поред њих, руски „ракеташи“ успешно обарају чак и пројектиле које исламисти из покрајине Идлиб испаљују из вишецевних лансера ракета различитог типа.
Крајем септембра ове године званични представник руског Министарства одбране, генерал Игор Конашенков, је истакао да је од 1. јануара 2019. године па све до датума када је објављен његов извештај (задња декада септембра) оборено укупно 58 беспилотних летелица које су ка руским снагама упутили терористи, заједно са 27 пројектила испаљених из вишецевних лансера ракета. Према његовим речима том приликом је постигнута ефикасност која је практично 100% (једна ракета је била довољна да се обори један циљ).
„Један од најупечатљивијих примера скупе али неефикасне ПВО је удар Хута по нафтним постројењима у Саудијској Арабији који су се десили у септембру ове године. Наиме, иако ова држава располаже са веома софистицираним ПВО системима и средствима радарског осматрања, они је у потпуности надиграна од стане противника који је током своје операције користио примитивна средства ваздушног напада. То се управо десило из разлога што армија ове земље нема системе аутоматског управљања (АСУ) над јединицама и средствима ПВО. Детаљи овог напада још нису у потпуности испитани, али на основу доступних информацијама закључујемо да саудијска армија нема у свом саставу системе АСУ“, истакао је Корнев. Управо ради оваквих ситауција експерт је убеђен да „Поляна-Д4М1“ има потенцијал да постане одличан извозни производ.
Овде је важно напоменути да овај систем постоји и у својој експортној варијанти. Од 2018.године руска војна индустрија је представила експортну верзију система „Поляна-Д4М1“ на међународном сајму наоружања и војне опреме који је одржан у Џакарти, Индонезија. У фебруару ове године „Росэлектроника“ је представила исти систем на сајму IDEX-2019 који се одржава у Абу-Дабију (УАЕ).
Потенцијални купци овог система су земље које углавном употребљавају ПВО средства своје производње, или планирају да их тек набаве. Конкретно, главна предност руских аутоматизованих система управљања су брзина означавања циљева, као и компатибилност са ПВО средствима страног порекла.
„Ми дефинитивно можемо истаћи да је АСУ „Поляна-Д4М1“, као и други системи сличне категорије које производи руска војна индустрија, прилагођена армијама са простора Блиског истока и Југоисточне Азије. То су пре свега Египат, Алжир, Турска, Сирија, Ирак, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Кина, Индија и Вијетнам. Мишљења сам, да када се узме у обзир цена једног оваквог система укључујући ту и његове техничке могућности, „Поляна-Д4М1“ нема адекватног аналога који јој може парирати“, истиче руски експерт.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу