Овакву забринутост је са читаоцима интернет портала The National Interest поделио Грахам Скарбро, тачније официр који се налази у саставу америчке ратне морнарице (ВМС).
Према његовим речима, за квалитетнију обуку борбених пилота на ловачким авионима F/A-18 која се састоји од увежбавања сценарија савременог ваздушног боја, потребан је далеко већи број ракета класе ваздух-ваздух, него што је то случај данас.
„Савремене ловачке ексадриле из састава ВМС не примењују довољан број ракета класе ваздух-ваздух, тако да њихова обука постаје све више фрагментирана. Команда мора да схвати да се због овако некомплетне обуке у хипотетичком рату са Кинезима или Русима, могу очекивати повећани губици. Тако нешто се већ догодило у прошлости“ – напомиње амерички официр а преноси интернет портал РГ.
Према речима Скарброа, у овом моменту се на војним вежбама ваздухопловних ескадрила веома ретко употребљавају ракете. У припреми вежбе за бојево гађање, пилоти изгубе и по неколико месеци да би уопште лансирали ракету, где је потребно узети у обзир специфичности војног полигона, затим средства подршке, логистику и огроман број додатних параметара.
Истовремено се зна, да је за једну ескадрилу која је састављена од ловачких апарата F/A-18 Super Hornet (формацијски најчешће 12 апарата) прописано вежбовно требовање од укупно 48 ракета, или 24 ракете кратког домета AIM-9 и исти број ракета средњег домета AIM-120. У поређењу са епохом када се водио Вијетнамски рат, сваки амерички пилот је за време бојевог гађања лансирао две ракете (прва година обуке) + по још две у следећем њеном циклусу.
Према мишљењу америчког официра, недостатак неопходног обима бојевог гађања се веже за знатно веће трошкове финансијске природе. Међутим авио-симулатори, који се данас нашироко употребљавају у обуци да би се направиле финансијске уштеде, не могу да замене реалне услове који су кључни за развој сваког пилота. Компјутерски тренажер не може да произведе неопходно психолошко и физиолошко стање, које се јавља у моменту када пилот лети у правом авиону, и том приликом лансира праву ракету, на прави циљ.
Ипак мора се узети у обзир употреба ових тренажера јер данашње наоружање „папрено“ кошта, посебно када су у питању ваздухопловна убојна средства. За савремене верзије ракета AIM-120C и AIM-9X Block II треба издвојити од од 250-500 хиљада америчких долара по комаду, и њихова употреба у вежбовним условима је веома скупа. Када би се ове ракете употребљавале у борбеној обуци, њено коштање би само на основу потрошених ракета достигло цифру од око 825 милиона америчких долара сваке године.
Поред тога, амерички официр има замерку и на постојећи програм обуке који јасно не дефинише распоред улога између појединих ескадрила у зависности од оперативних приоритета. Овакав начин обуке ће довести до тога да пилоти из састава ВМС САД по мало покрију сваки сегмент обуке, који у суштини не производи праве летачке асове.