Диносауруси у Русији, баш као и змије у Ирској чувени су по томе што их нема, писао је крајем деветнаестог века знаменити амерички палеонтолог Отнијел Чарлс Марш. И заиста требало је да прође много времена да би били пронађени први примерци. А у потрази за одговором на питање зашто, могло би се рећи да је против руских диносауруса у игри било четири фактора.
Пре свега у периоду када су ове животиње живеле, добу мезозоика, трећину савремене Русије чинило је море, а диносауруси у класичном поимању речи, живели су на копну. Џиновски мосасаури, ихтиосауруси или плесиосауруси такође су постојали, мада се они ипак сврставају у морске гуштере.
Друго, да би диносауруси могли да буду пронађени, њихови остаци би морали да се налазе на местима накупљања седимента, у језерима, мочварама, на морским обалама, као и да их талог врло брзо покрије како их не би појеле друге животиње и бактерије или уништили ветар, сунце и вода. Другим речима остаци би требало да имају среће да буду сачувани, што се не догађа тако често.
Као треће, за разлику од Америке где има много пустара непогодних за пољопривредну делатност и повољних за потрагу за диносаурусима, у Русији већи део простора, који би се могао третирати као потенцијално станиште диносауруса, покривен је тешко приступачним шумама у којима је немогуће организовати тражење.
И коначно, као четврто, банални недостатак стручњака. У Русији их је историјски било врло мало, а у овом тренутку има највише десет активних палеонтолога.
Међутим, упркос свим потешкоћама на простору савремене Русије пронађени су диносаурси. И мада сви пронађени остаци нису идентификовани, у овом тренутку познате су бројне врсте диносауруса које су некада живеле на територији савремне Русије. Упознајемо вас са 14 најзанимљивијих врста.
Диносаурус биљојед са њушком која је подсећала на кљун патке, живео је у време горње креде, пре 70 до 85 милиона година. Откривн је у јужном делу острва Сахалин 1934. године, када је оно припадало Јапану. Диносауруса су описали и однели јапански научници, а када је острво постало руско, ниппоносауруса тамо више није било. Међутим, не губимо наду!
Још један диносаурус са главом по облику сличном патки који је живео на територији Русије у слично време, пре 66 до 70 милиона година описан је 1991.године и назван амуросаурус по реци Амур. Прве кости ових диносауруса руски научници пронашли су још почетком прошлог века, али је са реконструкцијом изгледа животиња споро ишло. У овом тренутку зна се да је то био прилично велики биљојед (три метра од гребена) са крестом на глави, који је имао неколико хиљада зуба, па је могао да самеље практично сваку храну. Поред тога пронађени су зуби које је прерадио желудачни сок, што значи да је могао да гута старе зубе.
И на овој локацији пронађен је велики диносаурус са њушком налик патки, олоротитан. Животиња је досезала 12 метара у дужину, имала је још већу шупљу кресту која је најверовтније коришћена за испуштање звукова. Фосилне кости олоротитана пронађене су 1991.године а 1999. пронађен је скоро комплетан скелет, што се сматра првим проналаском комплетног природно спојеног скелета на територији Русије.
Биљојед керберосаурус име је добио по троглавом старогрчком псу Керберу, такође пронађен на обали реке Амур. Сматра се да је живео пре 66 до 70 милиона година, да је био гуштер великих размера, око десет метара у дужину, и без обзира на то што није имао кресту, ипак је имао низ карактеристика које га сврставају у диносаурусе са главом сличном глави патке, односно широким кљуном и мноштвом збуа којима је ситнио храну.
Биљојед кулиндадромеус живео је на подручју Забајкалског краја око пре 150 милиона година. Руски научници открили су га 2010. године. Принађен је готово комплетан скелет са траговима кожног покривача што га сврстава у јединствне проналаске на територији Русији. Реч је двоножном диносаурусу дужине 1,5 метара који је имао различити кожни покривач на различитим деловима тела, три врсте крљушти на задњим екстремитетима, репу, глави и грудном кошу, и три врсте перја на раменим костима, бутним костима и потколеници. Откриће није било важно само за научнике, него и локалну администрацију, слика првог пернатог диносауруса нашла се на грбу Чернишевског рејона Забајкалског краја.
Застава Чернишевског рејона Забајкалског краја
Још један диносаурус који се нашао на грбу, писттакосаурус пронађен је у Сибиру 1953. године. Биљојед из доба креде, који је живео пре 113 до 129 милиона година достизао је до 185 центиметара у дужину и био тежак до 30 килограма. Описан као најкрупнији представник свог рода, због чудног изгледа добио је име диносаурус папагај. Имао је кљун, изастке сличне рокчићима, и нешто попут шиљака или перја на репу.
грб Чебулинског рејона
Једно од најзанимљивијих открића у Краснојарском крају, први диносаурус грабљивац кога је у Русији у близини града Шарипова пронашао палеонтолог аматер Сергеј Краснолуцки. Ови диносауруси живели су прео око 166 до 168 милиона година и били међу најстаријим рођацима добро познатог тираносауруса. Достизали су дужину од пет до шест метара, висину од 1,7 метара, а били тешки 250 килограма.
На истом месту Краснолуцки је пронашао и џиновски скелет биљоједа стегосауруса који је живео пре 175 милиона година. Реч је о једном од комплетних скелета пронађених у Русији и најстаријем костуру стегосауруса у свету. Ови диносауруси достизали су четири метра у висину и девет метара у дужину и били тешки до 4,5 тона, док је њихов мозак тежио свега 80 грама. Међутим сибирски стегосаурус био је мањи, величине краве и могао би да буде прародитељ крупнијих сродника. Стегосауруси су пронађени и у Јакутији, на речици Тете, тежили су од три до четири тоне и били дугачки око пет-шест метара.
Поред стегосауруса у Јакутији су такође пронађени остаци једног од најкрупнијих гуштера тог доба, алосауруса. Реч је о животиња дугим око седам и високим два до два и по метра, тешким једну тону. Без обзира на огромна уста са зубима савијеним према унутра дужине до 10 цм, научници су открили да је угриз овог диносауруса био слабији у односу на савременог лава. Његова лобања могла је да издржи снагу петнаест пута већу од снаге уједа, па је алосаурус главу користио као секиру.
Ови оклопљени биљоједи такође су боравили на територији данашње Јакутије. На локалитету Тете пронађени су остаци животиње дуге око три до четири метра, високе 100-120 центиметара. Имали су врло ситне зубе, а њихова леђа била су делимично или у потпуности покривена коштаним оклопом. Штитови анкилосауруса стари 80 милиона година нађени су и у Волгоградској области. По речима научника реч је о флегамитичним животињама које су живеле на обалама водених басена. Идеално заштићени од грабљиваца, велике тежине, они ипак нису упадали у блато, јер су им се прсти завршавали широким копитима.
Један од најмлађих проналазака диносауруса у Русији у геолошком смислу потиче са Крима. Код Бахчисараја 1934. године пронађени су први остаци диносауруса, а Анатолиј Рјабинин, који ће касније постати познати геолог, пронађене кости приписао је непознатој врсти диносауруса са њушком налик пачјем кљуну старом између 66 и 68 милиона година. По мишљењу научника Крим је могао да буде својеврсно утичиште за рјабининогадроса који се борио да преживи. Животиња је била релативно малих димензија, висока два и по метра и дугачка до седам метара. Типични гуштер биљојед волео је да пасе поред слатководних водених басена.
Име је добио по врховном божанству монголско-турске митологије. Овај џиновски биљојед из периода креде (живео пре 100 до 120 милиона година) руски научници описали су 2017.године на основу три репна пршљена. То је први руски сауропод који је добио научно име.
У дужину је достизао до 12 метара и био тежак до 20 тона.
Још један сауропод импресивне величине, који је обитавао на простору Русије око пре 120 милиона година. Сибиротитан је званично признат 2017. године. Научници су новог гуштера описали помоћу зуба, пршљенова и «крста» дугих око пола метра чији су делови проналажени у дужем периоду код села Шестакова у Кемеровској области, на једном од најчувенијих руских налазишта диносауруса. Овај диносаурус није био само највећи представник своје групе, имао је масивни дуги реп и издужен врат, био је тежак десет тона, а његова дужина од главе до краја репа износила је 12 метара. Четвороножни сибиротитан хранио се биљкама и због огромних димензија ретко био изложен нападима грабљиваца.
Крајем прошле године руски научници дефинитивно су описали новог диносауруса чији су остаци у земљи на обали Волге провели око 130 милиона година. Три џиновска пршљена пронађена су још 1982. године, а после неколико година, на истом месту још неколико, мада су научници тек недавно успели да установе да припадају дотада непознатом представнику титаносауруса. Добио је име volgatitan simbirskiensis или једноставније само Волгатитан. Реч је о представнику џиновских диносауруса биљоједа са дугим вратом и репом који су живели пре око 65 до 200 милиона година. Како научници тврде прастари гуштер са обала Волге имао је око седамнаест тона, али је имао теже сроднике.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
