Руски медији: „Летећи тенкови“ Ми-35М ће повећати борбене способности српске армије

Делегација Министарства одбране на челу са министром Александром Вулином разгледа нове хеликоптере Ми-35М

Делегација Министарства одбране на челу са министром Александром Вулином разгледа нове хеликоптере Ми-35М

Интернет портал Бог-рата Youtube
Савремени руски борбени хеликоптери Ми-35М ће значајно повећати оперативне борбене способности српске армије. „Летећи тенкови“ се у свету класификују као изузетно респектабилне борбене машине, које су посебно опасне у конфликтима ниског интензитета као што је нпр. противтерористичка операција, али и у сукобима ширих размера где непријатељ масовно користи оклопну технику.

Већ неколико деценија основни ударни хеликоптери српске војске (укључујући ЈНА и Војску Србије) су француске летелице типа „Газела“. Ови хеликоптери у верзији „Гама“ (скр. од Газела-Маљутка прим.преводиоца) у свом наоружању имају вођене противоклопне ракете 9М114-М „Маљутка“ и противавионске ракете Стрела-2М. Производња „Маљутки“ се по лиценци организовала на тлу тадашње Југославије.

Ради се о лаким летелицама које нису оклопљене, и као такве су веома осетљиве на дејство непријатељске ПА одбране. Са ракетама које имају ефективни домет од свега 3,000 метара ови хеликопери су практично неупотребљиви у савременом сукобу, посебно ако се ради о акцијама ватрене подршке трупама на земљи. Зато су се „Газеле“ релативно слабо користиле за време грађанских ратова који су се десили приликом колапса СФРЈ, а њихова борбена улога је остваривана само у крајњој нужди-преноси интернет портал РГ.

Ови хеликоптери су се највише употребљали од стране Војске Републике Српске, која је борбама изгубила неколико ових летелица. У тактичком погледу њихова употреба се ограничала на удар вођеним ракетама „Маљутка“ са дистанце, углавном по фиксним непријатељским циљевима.

Према данашњим подацима у оперативном наоружању Војске Србије се налази тридесетак хеликоптера овог типа.

Југословенско руководство је увидело ове проблеме па је крајем 90-их година прошлог века успело да некако набави два хеликоптера Ми-24В из једне од бивших република Совјетског Савеза. По свему судећи ради се о борбеним летелицама које су набављене у Украјини. Ови хеликоптери су у неколико наврата узели борбеног учешћа током гушења терористичке побуне на Косову и Метохији.

Са протоком времена летелицама је истекао употребни ресурс. Један од ових хеликоптера се недавно појавио на фотографијама српског „твитераша“, са осталом техником која је повучена из оперативне употребе.

Ипак, Србија је са Русијом потписала уговор који ће обновити ову витално важну компоненту српских оружаних снага. Наиме, ускоро ће у Србију стићи четири дубоко-модернизована хеликоптера Ми-24В/ВП који носе експортну ознаку Ми-35М. Са обзиром на борбене могућности ове летелице која поред арсенала разноврсног наоружања има способност дејства у сложеним метеоусловима дан/ноћ, српска војска ће њиховом набавком драстично повећати своје ударне способности.

Ми-35М представља дубоко модернизацију ударног хеликоптера Ми-24В/ВП са циљем унапређења летно-техничких и експлоатационих карактеристика летелице, као и значајног унапређења нападно-навигацијског комплекса који може да користи проширен асортиман убојног терета. Ова модификација је добила ознаку Ми-24ВМ (експортна верзија Ми-35М).

Хеликоптер карактерише савршенија структура хеликоптерске елисе која се добила употребом специјалних композитних материјала на бази фибергласа/стаклопластике, а која је примењена и у случају ударног хеликоптера новије генерације Ми-28Н. Затим, значајно је унапређен и проширен асортиман високо-прецизног наоружања, као и нападно-навигацијски комплекс. Ови технолошки поступци су обезбедили и продужење експлоатационог рока употребе хеликоптера на период и до 15 година.

Примењени технолошки поступци у изради Ми-24ВМ (Ми-35М), у укупном збиру повећавају ефикасност саме летелице за чак 2х у односу на његовог претходника Ми-24/Ми-25 и његове бројне верзије

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“